Prosto i dvojno trgovačko knjigovodstvo. Deo 1 i 2 : za II i III. razred trgov. akademija i za privatnu upotrebu

И се дакле водити Дневник (јошглај) ма да би он по систему самога књиг. био излишан, али, кад се води има опис целог рада.

до рневимку

Наш тргов. закон постоји од 26. јануара 1860. године, и потпуно је оправдана наредба о вођењу књиговодства, а с обзиром на тадашње прилике и на опште образовање трговачко, Тада не беше потребних трговачких школа, нити трговачких удружења, стручних листова итд, а још мање стручних књига. — Трговачка је омладина могла само тешком муком и нарочитим благовољењем (протекцијом) свога шефа дознати и научити најобичније ствари из књиговодства. То је законодавац знао и имао је у виду, те се стога законом наређује чак и то, шта све треба у дневник „уписивати“, само да би о свем што се у радњи деси остало трага!). Начин, како то све треба завести, закон не наређује, само тражи да се води; стога је по систему књиговодства, а с обзиром на. то законско наређење, удешен Дневник тако, да одговара и једном и другом захтеву, да се ни са једним не коси. Закон вели: у дневник треба „уписатч“ све што се у радњи деси, а то исто тражи и систем књиговодства; према томе треба дневник удесити тако да се у њему може све што се деси И забележити —- дакле свака, па и најмања промена, сви послови

једне радње.

Пошто се послови у опште могу обављати само на два начина, т. |. или се врше ва готов новац, или не за готово, него на почек, на време (на вересију — дуг), то се и „уписивање“, књижење (бележење) мора поделити на двоје: на књижење послова обављених за готово, и књижење послова обављених на почек (на време), а раније је већ речено да се први (за готово) бележе у Благајницу, (шконтро готовине), а други (на почек или на време) да се бележе прво у Првобележницу, а из овеу Партијалник. Спојимо ли две ове књиге (Благајницу и Првобележницу) у једну, онда ћемо добити књигу, која потпунце одговара ономе чему

1) Закон наређује да трговац мора да води дневник и уопште трговачке књиге, а нигде не наређује да онај, који не зна водити књиге не може бити трговац. Кад би оваквог наређења било, морао би и трговац претходно полагати испит, а то би право било, кад се већ уопште за сваку струку и

занате траже испити.