Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 5

почетка ХЛХ в. све су се више разређивали. И ако их је, као верске и црквене људе, донекле, штитила и грчка хијерархија, они се сами, у другом погледу, нису могли измирити са њима. По сувише познатом, деликатном, значају манастира у историји самоодржања и ослобођења једнога дела нашега народа, и по живим традицијама наших монаха о самосталној народној хијерархији, грчке втадике, као и виши турски државни чиновници, нису могли остати равнодушни према активности наших монаха. — Још већа несугласица између наших монаха ти грчких владика изродила се због претераног материализма већине грчких владика у нашим земљама. Између осталога, зна се да су грчке владике биле све манастире порезивале високом даванијом владици — владичко. Доста је само то, што је владика полагао право и потраживао половину прихода, који падне манастиру на ман. храмовном дану, на ман. сабору").

И ако су Једренским Миром биле загарантоване велике привилегије православној цркви у царству, зна се да, све до 1800 четрдесетих година, ако не у свима, а оно у већини облзсти у Турској, хришћани нису смели од Турака јерлија јавно вршити црквене обреде: службу, ношење литије, певање при спроводу мршваца а, у неким местима, и не удараши у 2803дену звечку и т.д“). Школа је много и од тога трпела.

И по томе што су школе биле из манастира пренете у градове, монаси су махом и били први учитељи. Многе монахе и свештенике и доцније налазимо као главне учитеље по градовима. Отуда су те школе и назвате манастирске школе.

1!) Тако је било свуда у оним странама гдегод је било грчких владика. Знам да је још 1886 г. скопљански митрополит Пајсије ол манастира Прохора Пчињског узео половину од прихода, који је манастиру пао на сабору 18 и 19 окт. онс године. А знам да је само нас одабраних Врањанаца на овом сабору било око 90 и да смо само ми оставили манастиру више од 150 + А гостију тога пута могло је бити најмање око 5000 душа. О оваквим случајевима у ман. Пчињском ранијих година в. Ср..7. Поповића, Путовање по новој Србији. с. 54; Годишњ. Н. Чупића ХХМШ с. 180. Исто тако знам, да је исли митрополит, од нас, наследника нашега деде по матери, старога кумановскога проте и иконома Димитрија Младеновића (Д-р Јов. Хаџа Васиљевић Јужна Ст. Србија |, с. 5083 и даље) год. 1882 узео један ћурак Дедин, коња (бинека) и један. скубд чибук. М ако су се наши стараоци олупирали томе, митрополит је то ауторитативно тражио, наводећи: да је то његово право као владике.

2) Др. Јов. Хаџи Васиљевић, Остатци старина ... (Гласник Православне шркве год. 1900. с. 8); — Годишњица Н. Чупића, књ. ХХХУ, с. 127 и др.