Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ

Данас се може тврдити само толико, да су учитељи манастирскога метода не само предавали у школама на месном,

пркви читало бугарски. Прваци бугарски у Струмици. упутили су, г. 1858, Костенцева и описали да је тамо упућсн да поје (то јест чиша) у цркви бугарски, док Бугари и у правој Бугарској, и ланашњи дан, читају словенски. (Сборникђ на Бљлгар. Академил на наукитћ МИП с. 2.)

Кад се, г. 1860, почело у скопској митрополитској пркви поново, уз грчкога, читати и словенски, бугарски агент Ст. Костов јавио је у Пловдив да се у цркви поче да заглушава матерни наш језик серчким (Из Архивата на Н. Геровљ П, с. 946).

Јордан Иванов (Св Макслонил с. 358) пише да је језик у школама ман. метода у овим областима био „Шљи нареченилшњ слављно болгарски“ целога ХУПТ и у почетку ХЛХ в., аза саму школу манаст. метода у Штипу 1800 тридесетих година (на пом. м. с. 359), вели да је „наустничарско-черковна“; затим (на с. 362) хоће да тврди да, од како се памти, у штипским школама и црквама „с билђ езикђ се болгарскилшљ“. Наместу, пак, (с. 363) где говори. о томе како су грчке владике настојавале да учитељи предају и грчки, Јорданов вели, да је предавање и учење у школама било „само на славанскип лзико“. Још више се Иванов сам демантује и тиме што се за своју погрешну тезу позвао и на једнога копфузнога, псобрађенога, неуравнотеженога самоука онога доба, на Јордана Х. Константинова-ЏЈина, на његов допис 1852 г, Цариградском Вљестнику: да .е Штишљ градљ белгарски пи 85 црквишњ му се служи белгарски“ (с. 363 . Најзад, ако је Јордан Хаџи Константинов осећао, г. 1852, потребу да се, као Словенин. што више, огради о грчки језик не само у школама него и у црквама, и написао оне бесмислене речи, то Јордан Иванов данас не би требало да чини ни као бугарски научник. Данас се већ до ситних детаља познају прилике у оним областима. Ни у самој Бугарској не би се никоме веровало, да се г. 1852 и у црквама шшипским, велеским M т. д. служило на бугарском. (Јорд. Иванов, Бљлгаритћ вљ Македонил II...)

Као за Јорданом Х. Константиновим, Иванов се повео и за А. Шоповом (Из живота и положеннето на Бљлгаритћ... с. 365) који је у стању да тврди да „Вљ Велссљ сљ се учили на болгарски оше вљ конеца на минљлото столђтие (ХУШ в, .,. Од тогава и до сега бљагарската рбађ звучи и вљ пљрквитћ и вђљ училиша“ (на пом. м.. — По А. Шопову (с 367) Јорд. Иванов тврди (с. 357) да и „Хаджи Мишо Кушев:.. се е училђ ве Велесљ на бљлгарс а книга оце около 1750 година“.

Тако је ушврдио А. Попов, који је, г. 1891, испитивао старе људе у Велесу о приликама око половипе ХУШ в. и због тога су и за Иванова то „интересни свђдћниал“. +

Поред свега овога Григорович, г. 1843, (Путешествје... с. 63) школу у Штипу назива славјанском, а школске књиге черковно-славлнски (АБСбр. МТ с.. 53; == Мебр. Х! с. 396).

Што се тиче присвајања словенскога за машерњи језик, и у нас је било људи који су 1800 тридесетих година, у односу на немачки и маџарски језик у школама, језик наших манаст. школа у северним странама наших земаља, у Војводини, сматрали за свој, матерњи, језик. Понављамо, у односу на немачки и маџарски наставни језик, карловачки митрополит, доцнији патријарх, Ст. Стратимировић, пишући у Београд Пантеленмону Стоилову, 23-