Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

10 Д-Р ЈОВ. ХАЏИ ВАСИЉЕВИЋ

словенском говору, него да су и писали на свом месном говору, све док нису почели од 1800 тридесетих година

новем, 1830. г., о школским приликама, писао је и ово: „что Славенскјћ H3bW!Kb по свидђтелству ученђишихђ можен на наше радоств, нЂете кон dS;Kifi H3bIKb, но NpeBHil азвкљ Сербскт, слБдователнм нашљ матерни..., (Вукова Преписка У, с. 748).

Као Јордан Иванов и Д-р Ив. Д. Шишманов је у стању да пише (АБСбр М, Ц, с. 6) да се Арсен Кочстенцев, учитељ у Струмици и другде, родио у штипском Новом Селу 1842 г. и да је васпитан „по 6'лгарски“ учећи буквар (словенски), наусницу (часловац), исалшир, апостол и свече, и да то исто Даскалче може да учи (децу) „само црквено-словенски“.

Арсен Констенцев је био толико васпитан по „бљлгарски“ да га је, г. 1860., грчки владика позивао за грчког учитеља у Ваташи (на пом. м. с. 18).

| Ево како је mana /\He TeMenkoBHub, KojH je GHo ynyheH y село Робово (Струмишко) да служи словенски, обележио своју бугарску свест:

„Назнаменземљ во се; Апостолђ кв!т5 когати азђ папа не Те-

мелковичђ Ф Радовишђ дојдохђљ 5 село Ровове за да слажамђ Болгарски

церкевни редђ и сваки дрбги редове болгарски а не дрзго. 1866 апр 18. папа лане Тем(елковичђљ)“. (Јорд. Иванов, Бљлгаритћ... с. 312). _

Велики поборник бугаризма у нашем народу у јужним областима, допнији митрополит Натанаил, г. 1861. потписује се: „Гредани ваш Болгарин» Архим. Натанаилљ“, а у писму којим тражи од вође буг. организације у Цариграду, Д-р Ст. Чомакова, да му упути једнога протосинђела пише „да ешњ македонецљ“. А год. 1876 пише руском посланику у Цариграду „чао македонске славлнинљ не может» уже Терпљтњ“. (АБСбр. ХП, с. 305, 307, 308).

При свем том што у ТУ одељ. износимо доста писаних састава самих учитеља од 1800 тридесетих до 1800 шездесетих година и њихових ученика, исписујемо овде један одломак написа једног од најизразитијих учитеља манаст. метода, Кирила Пејчиновића Тетовца, кога бугар. писци сматрају за високосвеснога Бугарина (Јорд. Иванов, Бљлгаритћ... с. 210) и за једнога од првих ковача ново-бугарскога књижевнога језика :

„Имаше во вилаетђ по села, о радеа за манастиротђ да се обнови, перви во село Лешокљ попљ Петре. Онљ радеше со све срдце, ама не дочека, но брзо почина, богљ да га проститљ. МИ по него Пазнђ Мазаракљ радеше и Јманђ Дабовићљ со све синови негови. М по него Кевче и Митре Големљ и Гешрћиа, Огнанђ, Маринко коларљ, Траанљ гоедарљ. Сандаровци Станко и Тр'пко # Старо Село, Поро (# Вратнтца, Петре «~ Шишко, (0 Белонфа полљ Милошњ, попљ Аоанаста и попљ Деспотђ и Кр'сто н Анђелко колар. 6) Одрм никон и 1 Голоћи и « Елошнкљ; и ако имаше некоћ да поради, попотљ нихни ги бранеше да не поможеватђ. 6) Отбвшифа Никола Вучевићљ со се браћа, и осуше некон (6 села « Теарце Ендреа Дурлевићљ и Граи Лазарче, во оуспенје епу Григорта, моних «' Слатина, Никола Оурошко, с) Брезно Ендрза Миленћљ и оушце некоћцина '' село негово порадиле, богљ да имљ поможе. А е Варвара Пр'нџовцњ свите, и Ковачовци, саде еденђ /Аковче шо некеше Хичђ ни мало, и велеше: по харно да ејејтђ п9сто, и не обновено, Такожде рбша и сви градскн попови и инхни кметђ хаџи Стоћче, и по нихљ оуше некоћ безбменђ можђ во градђ и по села, сиречђ неразбменљ. А Горни Пологски попови сви и мирани сви све сатђ радиле. Веланким и кон радилљ