Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 18

Разреда у манаст. школама није било. Па ипак су се ђаци разликовали по“ предметима. Тако, било је часословаца,,. псалтираца, месецословаца и апосшолаца (или свитаца). Завршни рад ученика био је учећи требник и јеванђеље — требникарци и еванђелијари. |

У овим школама владао је колико строг, толико и интиман тон између учитеља и ученика. Све до 1800 седамдесетих година, у многим школама су ученици своје учитеље ословљавали са бато, чичо, дедо“). Колико је по градовима и пре тога времена био унет нов тон и однос, то је било примљено највише од Грка. М сам назив даскал и даскалче (ученик), од Грка је. У многим школама, и после 1870 г., по градовима, ђаци су се обраћали учитељима само називима: даскале и учишеље.

По ондашњим појмовима градске интелигенције, између грађана и ученика свуда, а нарочито у школи и у кући, владао је прави „бон тон“>).

Споменули смо већ да су једина учила биле књиге. Па. и ових није било довољно. Црквено-словенске књиге добијане су махом из Св. Горе, потом из Русије и Србије. Предајом из класе у класу, из истих су књига училе читаве генерације. Због тога, што су књиге биле и ретке и скупе, многи су ученици преписивали читаве књиге и из преписа учили. Овде-онде, црквено-словенске књиге су преписивали све до 1800 седамдесетих година, докле је год држао манастирски метод и по градовима“).

Све друге књиге доношене су највише из Србије. У прво.

време овога периода, и у Бугарску су ношене књиге из Србије.

7) До 1800 седамдесетих година, од градова преко границе Србије интиман тон између учитеља и ученика најдуже се одржао у Лесковцу. Још и данас су живи у Лесковцу многи ученици Љаша-Ђорђа и Ча-Мите В. Ча-Митина Школа, Београд 1897 г.).

=) Случај на испиту у Врању 1857. у Пећи 1872. (71. Костић, Споменица ... с. 81), у Лесковцу на предавању архимандрита Јосифа, потоњег бугарског ексарха 1872 Гг., и т.д.

5) М до нас је допро велики број преписаних уџбеника. Њих су препи– сивали нарочито старији ђаци, они из најстаријих „разреда“. Они су већ

могли писати и лако преписивати — усправљеним писмима. Преписивали су и нове штампане књиге — српске уџбенике Ја имам неколико примерака преписане српске читанке од С. Сретеновића и цео речник уз читанку.

Имам препис читавих одломака свештене историје, проповеди и др.