Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ | 17

После Једренскога Мира, по добијању хатишерифа 1899 г.. Србија се, и у свом просветном раду, осетила много слободнија, но што је била дотле. Од тога доба знатно почиње корачати њено школско питање. Године 1831 набављена је штампарија. и почело се штампати школских и других књига!). У школама. у Србији школовали су се и многи младићи из јужних области_ Већина од њих била се затекла у Србији са родитељима, који. су били на разним пословима, а било их је који су и дошли у Србију ради школовања. Стога што, у оно време није у Бугарској било новога, већ само манастирскога метода и. грчких школа, доста је младића и отуда долазило у Србију на школовање. Многи од тих младића долазили су у Србију и због материалне потпоре, коју су уживали у Србији. Већина: од њих враћала се у своја места, и тамо отварали српску“ школу новога метода. Имамо писаних података (Ш одељ.) да. су неки и од младића, који су били из Бугарске, отишли у јужне српске области и тамо се примили учитељскога посла. И да не спомињемо, већина се младића из Бугарске вратила у своју домовину. Исто тако и да не подвлачимо, сви ти младићи, односили су у оне крајеве српску књигу и српску наставу. Још више је на просветно развиће наших сународника у не– ослобођеним областима утицао прираштај младића школованих. у самој Србији и притецај наших, такође школованих, људи из Војводине, Славоније, Хрватске и Далмације. Од тога броја спремних просветних људи, неки су већ онда прелазили границу Србије и одлазили у јужне наше области и тамо расађивали и накаламљивали нову српску наставу“). Неки од тих. просветних радника отишли су и у саму Бугарску. Број наших:

Болан лежит црни Карађорђе, Болан лежит гласно довикует:

„На ти бајрак, Милоше војвода, „На ти бајрак, нека ти е срећно. „Девет годин' ете шчо га носам „Наши те мајки црно облечене „Наши те сестри црно подбрадене“.

') Парх Ото Добрислав, Путовање по Србији... с. 152 и др. Др. Куниберт, Други српски устанак ... с. 355. — В. Карић, Србија с. 269.

>) Било је људи из Војводине, који су и пре 1800 тридесетих година; отишли у јужне области за учитеље. Видећемо да је Спиридон Јовановић, родом: из Чакова у Банату још 1827 год. отишао у Ниш и оданде, доцније, и У Велес, за учитеља.

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 2