Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 405

Ексархата у граду, сад тек, свом силом, навалило и на српску школу. Далеко би нас одвело, кад бисмо, и у најкраћим по"тезима, изложили овде оне тешкоће, кроз које је, и у ово доба, пролазила српска књига и српска школа у граду Врању, и какве је, све, бугарске клевете издржала. Брзо после смрти Вићентија Димитријевића, 2 септембра 1872 г., за главног учитеља у Врање дошао је Милојко В. Веселиновић. У пркос свих тешкоћа, које су навалиле на српску школу, Милојко В. Веселиновић је брзо повратио школи глас, који је стекла за учитељевања његових претходника. Милојко В. Веселиновић је, за оно време, имао јаку спрему за учитеља, био је врло подесна темперамента, и имао све друге способности за овај посао. Његова школа је, на крају прве године свога рада, бројала 200 ученика. Веселиновић је остао у Врању више од три године, и, за то време је, по клеветама бугарске организације, неколико пута изненада наилазила државна власт и вршила у школи преметачину и тражила недопуштене књиге и друге уџбенике.

Као што смо у ранијим одељцима рекли, у ово доба је српска књига у Врању била најстроже прогоњена. Међутим, све су те клевете биле благовремено откривене и оборене. У ово доба је српска школа уживала пуну заштиту и митрополита Пајсија. Док је Милојко В. Веселиновић био учитељ у Врању, упућено је било неколико младића из Врања у Србију, на школовање. А неке је и сам он повео, кад је сасвим оставио Врање. А неки су, доцније, и сами отишли.

Што је у оно време било мало код српских учитеља у јужним областима, Милојко В. Веселиновић је био и врло добар певач. Он је наставио култивисање певања. Он је први у Врању приредио врбицу с песмама српске арије; за његова учитељевања је првипут у Врању, на свечан начин, прослављен школски патрон Св. Сава. Његови су ђаци, својим певањем, световних и црквених, песама, освојили симпатије целога Врања. Као главни узрок одласку Н. Шишеџијева из Врања приписује се овакав напредак српске школе.

Уопште, може се са сигурношћу тврдити, да је српска школа, под Милојком В. Веселиновићем, чинила утисак сигурнога претече златнога времена, које је настало откако су одељења Шумадискога Корпуса, 18 (31) јануара 1878 г. ослободила Врање од Турака. Међутим, и Милојко В. Веселиновић је брзо отишао из Врања.