Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 407

Николе Шишеџијева за главног учитеља у Врању, Михајло се, унеколико, научио и бугарском методу Бе Ланкастар. Једно време био је и помоћник Николе Шишеџијева. Михајло је био врло благе нарави, мирољубив. У прво време, у Куманову, у почетку распре између две струје, у односу на црквену управу, држао се неутрално. Врло је лепо и певао. У прво време,и у школи је предавао из српских и из бугарских уџбеника, и брзо је у Куманову постао омиљена личност, позната под именом Миле даскал. Постао је и зет кумановски. Временом, Михајло је почео нагињати новој струји, али никако не кидајући везе с првим људима на патријаршиској (српској) страни. Па, ипак, су прваци патријаршиски потражили чисто српског учитеља и позвали су из Гњилана Зафира Поповића. То је било 1872 г. Зафир је био и родом из Гњилана. Школу је учио код Милана Ковачевића, и у оном времену био је учитељ у Гњилану. И Зафир је, својим радом, допринео, да се ексархиска струја у Куманову онако сузбије још у почетку, и да се одржи школа чисто српске, модерне, наставе. Али, он је остао у Куманову свега две године. Године 1874, био је постављен за сандкеменија (среског благајника) у Гњилану, и због тога је отишао из Куманова.) На место Зафира Поповића, дошао је за учитеља Илија Поповић, са својом женом Милком. Обоје су били, изгледа, родом из Срема, и у Куманово су дошли из Београда. Милка је држала женску школу.

1) Свакако, долазећи у Куманово по неком државном послу, Зафир Поповић је, г. 1876, дао ово уверење једноме од својих ученика: „С коим доле потписани свидјетељствујем, Давида Поповића, родом из Куманова, осамнајестој години, своје старости, пуне две године, као први ђак четири разреда у основној школи код мене свршио и чрез цело теченије вопроснога времена, као честан и поштен младић обходио се јест. Но будући је данас његова жеља и даље своју срећу потражити ; — то му ја на захтевање његово и због честног његовог обхођења настојеће сведочанство дајем, и сваком који би га за слугу или буди у какву службу примио, као верна, честна и поштена младића препоручујем“.

У Куманову 1876 март 8 Зафир Поповић, учитељ

Хаџи Танаско Хаџи Гавловић Симон Станковић Јанаћко Ђорић

(Оригинал је у мене)