Prosvetne i političke prilike u južnim srpskim oblastima u XIX v. : (do srpsko turskih ratova 1876-78)

ПРОСВЕТНЕ И ПОЛИТИЧКЕ ПРИЛИКЕ 421

Нисам могао утврдити, у којим је, све, поречким селима, -од 1871 године, учитељевао Доситије Обрадовић, један од врло спремних учитеља у оним странама. Изгледа, да је Обрадовић био - родом из села Саранова у околини Крагујевца. Тако узимају многи, и по томе, што је, из Пореча, отишао у село Сараново, и тамо се настанио. Обрадовић је био свршио четири разреда гимназије у Београду и Богословију. Између осталога, учитељевао је и у селу Латову у Поречу. У њега је учио Мицко Крстић, познати наш усташ и четнички војвода, и уопште прослављени Србин из Пореча. Онамо се казује да је Обрадовић у Мицка и осталих поречина, онолико пробудио националну свест.

Од 1872 г., у кичевском манастиру Пречести учитељавао је Владимир Маринковић. Он је био родом из Ваљева. У Пре: честу је дошао кад и Петко Николић у Кичево. На том месту је остао до 1874 године. У Кичеву се казује, да је и њега, из манастира, отерао архијереј Козма. Међутим, тако се, по свој прилици, говори, због тога, што је Козма био против кичевског учитеља Илије Спасојевића. Јер, да је Козма био уопште против српске школе, и српске књиге, не би Маринковића трпео у манастиру пуне две године.

Тетовска Област — Већ смо видели, да се ексархиска струја у Тетову појавила тек 1874 г. И ако су бугарски агенти из Скопља јако агитовали и у Тетову, и просипали новац међу тетовске Арнауте и Турке, до пом. г. нико им у Тетову није хтео прићи. Као што знамо, тетовска црква била је изгорела 1871 г. Да се црква обнови, тетовски прваци су се, најпре, Београду обратили за помоћ, и добили су 400 +Е. Године 1874 упутили су тетовци у Цариград свога свештеника, поп Серафима, да у Патријаршије потражи, више моралне, но материалне помоћи за обнову цркве. Ако ништа више, тетовци су полагали, да им Патријаршија олакша добијање потребног фермана. Међутим, по ономе, како је поп Серафим, после, реферисао тетовцима, Патријаршија му није хтела, у том послу, ни морално помоћи: да се она стара само о својим материалним приходима, и да нико, у Патријаршији, и не зарезује интересе словенске пастве. Кад се, доцније, разбуктала борба између Патријаршије и Ексархиста, као свуда, и у Тетову су врло тешке оптужбе пале противу Патријаршије.

Док је поп Серафим узалудно обијао прагове Патријар-