Prosvetni glasnik

16

ше било критички се према својим приликама готовим послужити него свој досадашњи пасивни начип даље настављати. Овога ради држим, да би се мпого помогло нашој настави у средњим школама, кад би се спремни проФесори појединих струка почели на неко време слати у добро уређене средње школе напредне Јевропе, да проуче начин рада у појединим струкама средње-школске наставе. Држим, на прилику, да би много вредило, да когод, у филологији добро спреман, види шта се и како се у Немачкој и Француској у њиховим средњим школама ради кроз

део течај гимназије, да би се то исто могло чинити и за све остале струке. Од ових људи требало би изискати опшнрне извештаје о њиховој мисији, штампати их и разаслати наставницима средњих школа по оним струкама, не би ли и тим наша средњешколска практика ударила одређеним и реалним правцем к оној сврси, штојемало више казах и за коју мислим да води к савршенијем развитку средњих школа паших. Новац који би се на ово потрошио, донео би несумњиве и сигурне користи. Захвалан на поверењу" и т. д.

ИЗВЕШТАЈИ Г, Г. МИНИСТАРСКИХ ИЗАС<ЛАНИКА 0 ГОДИШЊИМ ИСПИТИМА У ОСНОВНИМ ШКОЛАМА ЗА 1879, ШКОЛСКУ ГОДИНУ I ИЗВЕШТАЈ Ј\ ј Јосифа ЈТецића, секретара министарства просвЕте и црквених посиова, 0,4 6, јутла 1879. године

„Госиодине министре, По решењу вашем од 18. Маја ов. год Бр. 2209 прегледао сам школе у окрузима: смедеревском, крагујевачком и крушевачком и сматрам за пријатну дужност поднети вам извештај о стању школа које сам походио. Пре свега долази да одговорим па питање: А) Еаква нам је настава, какво васиитање? Ма колико да се министарство труди и књигама и наредбама да настава у свима, а на по се у основним школама буде разумна, ипак је она толико разнолика, колико је неједнака спрема и учитеља основних школа. Вама је, господине, врло добро познато, каквих врста учитеља има наша основна школа. Свака ова врста дала је и школи своје типове, које ујединити није у стању био ни наставни план, ни свеколика друга министарствена наређења. Тако су друкчије школе где раде у опште разумни и смишљени наставници или честити питомци учитељске школе; друкчије онде где су богослови, још по горе онде где су ученице више женске школе, а испод сваког очекивања онде где раде тромп и недовољно

школовани мученици, који су онде на муци и себи и оној јадној дечици. Прво коло учитеља које сам иоменуо предаје с разумевањем, и лако и с вољом, па с тога деца њихова знају све што је прописано за њихове године, знају тачно, јасно, свесно. То њихово на чисто изведено знање колико је сведочанство за добар рад учитељу, толико је и за потврду да није претерано и сувише много, дакле да се доиста с обичном вољом, обичпим трудом, може постићи све оно знање које је одмерпо наш наставни план, који је у првим својим годинама имао доста, а сад тако мало противника, а врло много иоборника, међу којима је сва наша педагошка интелигенција. Друго коло учитеља, богослови и мали број побољих питомица више женске школе, показују у својим школама добре напретке; подвлачим речи „ добре наиретке ', јер врло добре и одличне оцене веома су реткн појави у њиховим школама. И овај добар усчех постигпут је не добром, не оном методом што развија, него простим трудом, претераним механизмом, честим понављањем — па и самим учењем на памет. Као што се види, они децу науче, али пх не образуме, не дају им довољно способности, која ће им