Prosvetni glasnik

У колико са зградама можемо бити задовољни, у толико с памештајем школским не. Скамије и табде сасма су покварене, а општине се слабо журе да их поправе. Има гакола (могу их по потреби попмснце навести) у којима су скамије таке, да деца, седећи у њима, врло се сакате. Ово је овако не с оскудице, него са немара, или са неувиђавности. Где год сам овако стање намештаја застао, наредио сам да се бољим замени, али сам као два пута два четири уверен, да готово ниједка општина послушати не ће, ако и дотичпа среска власт око тога не настане. Мапе су поодавна разаслане школама, и с тога су већином тако дотрајале толико испрљане, да сад више ни1;у ни за какву уиотребу. Нове школске маие допрле су овде онде истом при крају школске године. Мапа Србије, која се набавља, јесте иова, али без присаједињених предела. Ускорити би дакле требало да се мапа Србије допуни, и па ново печата. Полазак школа од стране ученика није ниједне као ове године био слаб. Било је школа у којима сам застао 6—10 ученика. Ова појава објашњава се до скора бившим ратним приликама у земљи, правије говорећи: ђачки родитељи ухватили се за те прилике и њима заклањају своју нехатост. Па онда је ту и друга згода за родитеље а незгода за школу: осим мипистарства, које је, разуме се недостижно, спавпш на две три школске снаге, нико живи у округу не води непрекидну бригу о школи и њезином

стању. Све су готово струке добиле ^правнике у окружним управама, самоокружних управитеља школа ни до данас нема у кнежевини Србији. Због тога нам школе, јчко намножене а ненадзираваие, и пропадају тако, да је то већ у целој земљи опште позната ствар. Или стручан надзор за школе ваља одмах створити, или раскрстити с основном школом и предати је бризи и управи дотичних школских општина иа да држава бар није одговорпа за оно, за што нема довољно снаге да поправи, да у добром стању одржава. 0 упису ђака и о рђавом стању школа опширно је говорено у извешгају, који сам с мојим поштованим другом г. М. П. Шапчанином у јулу 1874 имао част поднети онда бившем министру просвете и црквених дела. У том извештају поближе су из ложене мере, које би, по нашем мишљењу, и упис ученика и свеколико стање школа у бољи ред довеле. Не могу а да овом приликом не похвалим један врло леп појав: Неке општине у трстеничком срезу и округу крагујевачком купе по ио динара уз норез, па тим прирезом набављају школи све што треба, и на тај начин њихове школе и јесу у примерном стању. Кад би се место половине узимао мало повећи овакав драговољни прилог, онда би, у школама где деца стално пребивају, могла имати и општу, уређену трпезу."

И 3 В Е Г. ^ДиХАИхЛА ЈЈ\ АРКОВИЋА, ПРОФЕСОРА I НИЖЕ „Госиодине министре, По наређењу Вашем а према упутсгву, које ми је дато, прегледао сам основне школе у београдском округу, те ми је част поднети вам свој извештај. Испите сам држао у 42 школе, јер једна у Великом Селу неради, у Ритопеку нисам застао ђаке, а у Рогачи испитани су ђаци и распуштени пре но што сам тамо стигао. Од оних школа, које сам прегледао, једна је бпла са четири разреда, а остале с по три. Но свуда није било ђака у сва три разреда због изваиредних прилика у којима се земља до скора налазила. Тако у три школе нашао сам ђаке само у I разреду, у дванајест их је било у I и II, а у 27 школа у сва три разреда Колико је у којој школи било ђака уписаних, колико их је свршило и колико сам на испиту застао, види се из I прилога.

II Т А Ј ГИМНАЗИЈЕ ВЕОГРАДСКЕ, ОД 30. ЈУНА 1879. ГОД. Ако се хоће у опште да процени успех, који сам нашао, могу рећи да ни приближно није онаки, каки би требало да је. Врло је мален број наставника, који су и довољно спремни за свој посао и вољни да га свом збиљом раде (означени у II прилогу под А). Једни опет или нису знали и умели више урадити, или нехтедоше онолико урадити колико су могли, али опет има неког успеха (II прилог под Б). После има их повелики број , који или нехтедоше никако радити, јер су се занимали пословима, иза којих им и не достајаше времена за рад у школи, или су крајње неспремни, те нису ни кадри радити (у прилогу II под В). На послетку има неколико наставника, о којима се не може за сад ништа поуздано судити, јер су свој посао истом пре кратког времена отпочели радити (II прилог Г). з*