Prosvetni glasnik

23 II УМОЉЕНИ РЕФЕРЕНАТ ЗА ОВО ДЕтЛО Г. ј^ВЕТОМИР ј^ИКО^ЛАЈЕВИЋ, ПРОФЕСОР ВЕ^ЛИКЕ ШКОтЛЕ, ПОДНЕО ЈЕ 11. ЈУНА 1879. О ИСТОМЕ ОВАЈ ИЗВЕШТАЈ !

„Госиодине министре, Прегледајућп неколико одељака г. Зечевнћеве „Историје Света" у рукопису, још боље сам се утврдио у својем убеђењу — које сам био слободан да вам једном и устмено саопштим — даје за писање шкодских учебника иотребно, да се има најире детаљно израђен нрограм науке, за коју се пише ручна књига. Кад није нрописано и напред одређено, шта се и колико се из које науке има учити у овим или оним кдасама средњих завода, онда је остављена слобода појединим писцима, да са стране, без довољне контроле од стране централне просветне власти, уносе у школску наставу своје субјективне погледе и методе, који могу врло лако и често сударати се са основним начелима општег народњег васпитања и са захтевима педагошким, и реметити хармонију које треба да има у општој школској настави. Осим тога учебпици ненаписани по каквом утврђеном програму, не могу имати у себи довољно гаранције за своје одржање, и чешће ће бити истискивани из унотребе, него што би било нужно и корисно за изображавање младежи, а свакојако на штету нојединих писаца и државне касе. За сваку науку потребан је детаљан програм и пронисан начин наставе али за Историју Света то је нужнпје но и за једну другу науку, што та наука оставља наЈШпру слободу субјективизму пишчевом и што се у настави из те науке може врло лако, место главне цељи: упознавања са законима љуцкога живота, истаћи нешто друго као главна цељ н. пр. препоручпвање ових или оних политичних, религиозних и социјалних ногледа. Због тога, што је људски прогрес резултат врло пространих и комплицираних чињеница, што се поједини закони његови, и она тврда унутрашња логична прагматичност истом после дубоких и пространих студија сазнати могу, врло је тешко Историју као науку предавати деци у средњим заводима, нарочито у нижим класама тих завода, јер се закони, које историја осветљава, не могу објаснити као оно по гдекоји од оних великих закона физичног света, простим примерима из најближег домашаја дечијег, као што се н. пр. закон гравитације обичним падом тела објаснити може, или као што се велики закон природне селекције и у малој саксији засејаној прегршћу жита открити и потврдити даје. За разумевање исто-

ријских закона треба и виших сгудија и већа моћ мишљења, него што тог и једног и другог деца у средњим заводима (нарочито у нижим класама) могу имати. Па ипак, да би средња настава имала своје округлине и средњи заводи до извесног степена своје самосталности, обично се мисли да би штетно било ако би се из њиховог наставног плана сасвим изоставила историја света. Али како удесити ту наставу из историје? Овде сад излазе различна мишљења, према којима се пишу различни учебници и предавање ни једне друге науке у европским школама није тако разнолико као предавање историје. Никакви учебници нису писани на различнијим начелима од учебника историје људске. Кад се Исгорија не може као наука предаватп, опда неки мисле, да је најбоље излагати у учебницима средњих школа само такве ствари из људскога живота, какве деца у тим заводима разумети и мпловати могу и ту сад као главне ствари долазе чаробне приче из митологија, приповедања о сјајима властеоскога доба, крваве сцепе из времена револуција, занимљиве анекдоте о славним владарима и. т. д. Други мисле да је најкорисније натерати децу да изуче на памет суви скелет дуге светске хронологије са кратким и непрагматичким обележењем најважнијих момената из човечанског живота. Трећи опет држе да је главна задаћа средње школске историјске наставе, да изнесе спољну нолитичку радњу појединих држава и да утврди у дечијем памтењу дугачку листу имена великих јунака, славних владара и. т. д. Још други мисле још другчије и. т. д. Све те методе а нарочиго две последње имају ту карактерну црту да по њима историја баш са свим губи научни основ. Појави историјски ту се одсецају од својег корена, од основних узрока, па се без довољне међусобне унутрашње везе, вежу за хронологију или их историк својевољно приказује за сјајне личности и крунисане главе. Но она хронолошка метода, ако је ненаучна, не мора увек тако штетна бити, као ова друга метода за образовање моралности у младежи. На жалост историја света од Зечевића, написана је но тој другој методи. У тој историји има често либералних резоновања, има по кадшто и сувише енкомијума*) вођама либералних и народних тежњи, али ') Похвала. Ур.