Prosvetni glasnik

и тако излази, да разни покрети могу вршити рад, т. ј. да покрети једних тела могу прећи у покрете других тела и да су ти покрети равни између себе. Но доста о кретаљима видљивим; дај да пређемо на кретања невидљива, јер она су много интересантнија. Узмимо н. пр. кретања што производе звгЈК, кретања која крећу слушне живце и чине те осећамо звук. Истина у многим случајевима можемо и видети како звучна тела трепере, али у многима се то не види, већ се може другачије опазити. Да се уверимо да трепери жица на виолини и да се уверимо како трепери, ми ређамо по жици мале коњице (превијене листиће од хартије) и превлачимо жицу гудалом, па гледамо како коњици местимице јаче одскакују, местимице слабије, а на неким местима и немичусе. Да дознамо како трепери звоно или звучна виљушка, нр®мичемо прст и осећамо брзеситне ударе. У нра^тици звучни нокрети обично се производе покретима човечије руке и покрепутим ваздухом из мехова и плућа. Те тако у овом видљива кретања тела претварају се у невидљива звучна кретања. Али како се и невидљива претварају увидљива, значи да крупно кретање крупних тела нрелази у сатно кретање ситпих делића у телима, и обрнуто, кретање ситних делића прелази у кретање крупних тела. Како су ова.ситна кретања доста јака, види се по томе, што се јаким гласом нред клавиром може жица и прекинути, и од јака звучна уздужна треперења прска стаклена цев на комаде. Но осим ових претварања иокрета има у овом случају још један начин, а то је да кретање ситних делића може нрећи у кретање других ситних делића. Или, звучна кретања једног тела могу прећи у звучна кретања, другог тела. Разапета кожица кад се држи близу звона које звони, може да трепери, а то се лепо види по тренерењу песка, који се поспе по кожици. Па онда, кад се отвори клавир и кад неко засвира у врулу, или отпева неки глас, чуће се како свира у клавиру она жица, која одговара томе гласу и то без икаква додира. Овај појав веома је значајан за објашњење како наше уво прима и разликује разне гласове. Поред осталих делова у уву има један орган налик на пужју кућицу ; у том иужићу разапето је око 3000 еластичних влакана (жица) разне дебљине, дужине, а можда и затегнутости. Разни гласови што долазе у уво потресају међу овим многим жицама само оне, које одговарају треперењу оних гласова, а остале не мичу се. Треперење тих жица саопштава се влакнима слушног живца, који су у свези с тим жицама и тако разне утиске односе у мозак, где се ствара свест о утиску, који је дошао. Тако сваки човек има у ушима два клавирића, на којима сви-

рају разни гласови спољашњег света, јер његови се покрети проносе кроз ваздух, проносе се кроз остале делове ува док не дођу до пужића. На преношењу треперења с једног тела на друго оснивају се трн значајне справе, што су скоро пронађене. Прва је телефон. То је справа што човечије и музичке гласове преноси на велике даљине. Друга је фонограф. То је справа, која ове гласове може ноновити колико се хоће пута. И трећа је микрофон, која врло слабе звуке и шуштања ојачава тако, да их уво може чути, а које ми иначе, т. ј. без те справе, не бисмо никад ни до века чули. Најпростији телефон (говорни телеграФ) састоји се из две кожице. Те су две кожице спојене по средини јаким лаким концем или жицом. Кад се говори код једие кожице, а код друге се држи уво, онда се чује врло добро на стотине метара, јер се треперење с једне кожице преноси по концу или жици на другу удаљену кожицу, која такођер мора да трепери. Има и друге врсте телефона, које су спојене с електрпчним струјама. У телефону Грехама Бела из Бостона треперење звучно преноси се на кружну гвоздену плочицу, чија треперења буде у индукцијоним електричним мосурима струје, које се спроводе на другу штацију, где је иста така справа удешена. И ту се елекричним струјама затрепери опет гвоздена плочица, па њена треперења предају се ваздуху, а од ваздуха прелазе у уво. С оваком справом говорио је проналазач између Бостона и Малдена на 9600 м. (око два сата даљине). И речи појединих лица могоше се јасно разликовати. После је на другој линији говорио на даљини 230 километара (око 20 сата даљине). Оваки говорни телеграФИ заведени су по многим великим градовима, између појединих канцеларија, или су одређени за јавни саобраћај. Пре две године почели су се употребљавати у саобраћају и сада ради у Сјед. Сев. Амер. Државама преко 26000 телеФона. Варош Чикаго сва је испреплетана мрежом од телефона, повезане су све пнјаце, све веће трговине и Фабрике. У Немачкој заведени су први пут у Берлину 5. Нов. 1878. год. и сад ће их бити око неколике стотине. Друга значајна направа јест фонограф, којује пронашао Тома Едизон у Њу-Јорку. Ова справа прво гише и утврди изговорене речи, па оне речи које је записала поново изговара. То је справа која прво од једном нанише гласове, па их после колико се хоће пута изговара. У овој справи говори се на купасту цев (облика као левак што је), и то спроћу гвоздене плочице од / х мм. дебљине , и од таласа звучних затрепери плочица, па челичним шиљком удара у коситерну хартију и оставља њој утиске. Ова