Prosvetni glasnik

да би и тада овакво предузеће било иотребио или бар ие излишно , као што смо с друге стране и тога уверења, да се и поред овог званичног органа могу и морају временом подићи и пригатна предузећа у истом кругу рада. Разлози су наши за то не само у сазнавању великих културних и народних задатака , које време и прилике налажу нашој просветној управи, него нарочито још и у томе, што једино овакав лисг, који би био издаван од самог министарства просвете, у стању је, да упозна наш свет са свима оним радовима који потичу из дентралног места проеветпе струке или се њему враћају или упућују. Питање је сад, да ли треба свет да зна за оно што се у дентру просветне струке ради или намерава да уради или с друге сгране нредлаже да се уради. У министарству просвете стичу се сваке године а и чешће толики извештаји од старешина појединих завода или и читавих колегија или од појединих наставника, и у њима се чине разни предлози за измену, поправку у уређењу школском, у научним средствима , наставним плановима, методама и т. д. Толики изасланиди походе сваке године толике школе у земљи нашој, и сваки од њих по свршетку посла подноси извештај о свему што је видео и сазнао, и многи од њих тражи у интересу општем, да се у уређењима која постоје учине неке допуне или исправке или и дубље реФорме. 0 школским и другим књигама, које се издају о државном трошку, подносе одређепи реФеренти своје примедбе, у којима или казују оно с чега које дело заслужује да се прими за школску књигу или иначе штампа на државни рачун, или износе све мане- од којих понуђено дело нати и због којих не може — по мњењу дотичног ре®ерента — угледати света. Све то као и много друго остаје у министарству, и изузимајући ретке прилике никада и не угледа света. За многе се ствари нађе, да су неумесне, непрактичне или иначе неостварљиве;. за друге се нађе, да нису озбиљно проучене или су може бити излишне; за треће треће и т. д., а само се неке може бити прихвате и предаду јавности. Да ли је доиста боље, да сви ти извештаји, предлози за измену, примедбе на оно што постоји и т. д. и даље остају незнани, невиђени и нечувени, или је много корисније, да

се то све за времена предаје јавности, па да свет^ зна шта се ради ? За свакога , који је пријатељ јавнога рада, одговор је овде прост и јасан. Време је затекло наше школе с многим још нерешеним задаћама. У министарству је нагомилан многи материјал од извесних наших научника, стручњака, књижевника и других школских радника, и сваки од њих садржи у овом или оном облику, у већем или мањем размеру, разноврсне предлоге, како да се наша јавна настава упути, исправи и удеси, те да одговори потреби народа и сувременим захтевима науке. Ни један приватан лист школски, нити пак који други, који према цељи у којој се уређује , има нарочити програм и нарочиту публику своју, не би могао савладати онај материјал, у коме су исказани толики често добро погођени и истинити погледи на ствар, толике практичне мисли за увођење нечега новога у законодавсгву и у управи школској, или за измену онога што постоји, толике умесне и основане примедбе на помоћна средства, на ручне књиге из којих се предаје по школама, и др. За то је потребан био нарочити школски лист, коме простор може дозволити да доноси све што је од општег интереса по школе и наставу, и који уз то не ће својом ценом бити ненриступан толиким трудбенидима под слеменом школским. То може постићи само званични лисг, који се државним средствима а наредбом и потпором саме централне просветне управе издаје и уређује. „Просветни Гласник" званичан је лист. Према томе он ће на првом месту доносити све оно што је званичног карактера и што према наредби г. министра долази у програм листа. То све саопштаваће се или онако како је изишло из министарства или дошло министарству, или у изводу краћем и опширнијем према важности за школе, наставу и науку уопште. Поред тог замашног званичног дела у овом ће листу — као што се и у наредби г. миниетра изреком напомиње — бити вазда отворено доста места озбиљном и стручном приватном раду, који би се овамо упутио зарад о'светљења којег нитања из области науке и више и ниже наставе. По себи се разуме, да претрес сваког таквог питања мора бити у границама објективносги, истинитости и уљудности ; јер као