Prosvetni glasnik

Од иоложаја С до иоложаја С" увеКавао се дан у Београду од 0 до 24 часа (а исто тако од С ш до С оиадао је од 24 до 0 часова). У та дга времена било је у Београду и дана и ноћи. У С" био је врхунац лету (кад нестане ноћи). У С био је врхунац зими (кад нестане дана). У С г средина пролећа (кад иочињу дани). У С ш средина јесени (кад иочињу ноћи). Ја ласкам себи, да се ово сасвим јасно или бар јасније разуме. Овај иример био би -сасвим излишан, ношто земља нема такав положај, кад исти он не би био врло згодан а и занимљив за гимнастиковање мишљења и мозга дечијег. Но још је у толико важнији, што овакав случај постоји у нашем сунчаном свету, на Урану, те дакле можемо појимати његове дневне и климске ирилике. Други је пример, један пут већ спомињата Нутација. Ја нећу да се упуштам овде у њено тумачење, што ми није намера да овде своја иредавања излажем, а и одвело би ме од предмета. Али сматрам за потребно да наговестим, да је она врло важна а и занимљива у КосмограФији. У опште се зна, да земља има двојако кретање : око себе, и око сунца. Нутација пак није ништа друго , него т-реће кретање земљино : осе полутарове око еклиптикине. Оно прво изврши се за 24 часа, оно друго за преко 365 дана, а ово треће за не пуних 26000 година. Последица је од првог кретања дан и ноћ, од другог чети-ри годишта а од трећег мењање северњаче (која је звезда данас северњачом, она није била и кад су се пирамиде зидале), затим ретроградација равнодневице, т. ј. сваке године еклиптика се с полутаром сече на другом (западнијем) месту на земљи и најпосле ирецесија. равнодневице, т. ј. сваке године полутар земски на другом месту земске стазе прелази преко еклиптике. Ово дакле треће кретање наше земље заједно с његовим последицама , као што се види, ствар је"врло важна , одвећ занимљива , ал не и лако схватљива. Не протумачи ли~се добро, осгаће у незнању. А у овом рукопису ова ствар није најбоље објашњена, и сумњам, да ће је и најзрелији ученик моћи сам да појми и схвати., —

Трећп нример, о коме сам наговеетио сиоменути га, по себи је лак, ал у књизи није изведен, че с тога ученицима остао би непознат. А ношто и он може имати неког интереса, па не интереса само, него и практичке вредности за свакога ученика, то и овде узимам слободу извести оно, што у књизи не доетаје. На етрани 104 говорећи о подневку и упореднику изноеи слику 81 (која представља планиглоб) на вели : „ова слика показује употребу и важност ових „елемената : „геограФске ширине и дужине у геогра®ији „у опште. „Већ и из слике је јасно, како се има да но„стуии цри прављењу оваквих геограФеких „карата." Међу тим сама слика ништа не казује. Па и текст, што је пред њом, ништа не казује. Јер у тексту се на малој једној слици (30-ој) говори, који се лук зове ширином, а који дужином. За тим се одмах вели да је иочетни меридијан један познат меридијан, и напоменув још одакле се ширина и дужина броји — одмах износи слику 31. Из овога не само што се не види „употреба и важност" тих координата, него ни најмање није јасно „како се има да иостуии при ирављењу оваких геограФских карата." Ја знам да ученици гимназије долазе често у прилику, да себи нацртају планиглоб. Они још не знају о пројекцијама ; па и кад би знали , тешко би умели нацртати стереограФијску нројекцију координатне мреже, у каквој се најобичније планиглоби цртају. ЈедноГдакле тога ради, а друго и зато, да би се видело, колико је напоменута 31 слика јасна, односно направе овога, ја ћу бити слободан и вољан, да и то овде изведем и покажем. При овој иројекцији главно је то, да углови у иројекцији буду заиста онолики , колики су на глобусу самом. Да се то постигне и добије, начин је врло лак, и сво како се ради.