Prosvetni glasnik

124

У доцније доба, кад школа уђе под кров црквеви и у одаје манастирске, школски надзор нрелази у руке вишег свешгенства или владика. Може као узор строгоме и до ситница изведеноме надзору служити школски надзор, који беше организован у школама језуита. Но кад се школа одвоји од цркве и њен надзор у многоме изменуо је облпк свој. Но надзора није никако нестало. Он се вазда јављао и то у новије доба све већма и у већем обиму. Надзор школски може бити: I Оншти II Специјални (нарочитп) Општи надзор је кад једно лице надзправа целокупан рад школин, кад једно лице има да прегледа спољну и унутрашњу страну школину. Специјалан надзор онда је кадје, материјална страна школина одвојена од моралне стране, кад је настава одвојена од свега осталога. У овом другом случају подела је у многим државама постојала, а у некима још постоји да се и надзор пад наставом још даље дели. Такав надзор добија онда облик стручног надзора. У католичким државама још се и данас одваја надзор над релпгијском наставом од свега осталог школског надзора По унутрашњој садржпни својој може надзор Да је: 1. Управан 2. Поучан 3. Управно-поучан. Управан надзор води строга рачуна само о томе: да ли су тачно и без приговора вршене све оне наредбе, које су потицале од централне школске управе. Овакав надзор поверава се обично најближој управној власти. Поучан надзор не води толико рачуна о Формалним наредбама централне управе, колико о насгави и васпигању самом. Трећа врста надзора везује обе прве. Она води бригу и о материјалном стању школе и о настави и васпптању. Од те три врсте надзора зависи и организација његова, т. ј. хоће ли се надзор поверити једном лицу или корпорацији. Но може бити случаја (а такових данас у Јевропи има) да су усвојене обе врсте надзора и управан и поучан, па да се свака врста самостално врши. Једна страна поверава се корпорацији, друга једној личности, или обе стране дају се извесним корпорацијама.

Према данашњем стању науке о настави и васпитању може се овако унапред рећи, да је немогуће обе врсте надзора, и управан и поучан, поверити једној руци. Ми говоримо ово с начела науке и школскога жпвота, сматрајући га с оне висине какав би требао да је. Тешко је наћи једну личност, која ће дати довољно гарнтије и за једно и за друго. Но још мање се веровати може да једна личност може да изврши оба посла онако, како се неће о ни један огрешити. Начело поделе рада устаје и овде против претрнања и гомнлања посла. И сама чнстоћа рада захтева да се једно од другога одвоји. Тако је с чисто начелнога гледишта. Друга ствар је државна потреба. И кад је реч о државној потреби, онда нема сумње, да се прпнципи по њима морају да извијају. Где год није нужде, ту су послови школскога надзора врло подељени. Чешће се догађа, да се највшиој школској управи мање иажње обраћа но непосредноме школскоме надзору. У Белгији која је школама тако богата, није све до почетка прошле годпне било министарства просвете. Оно је било поверено министарству унутрашњпх дела 1 , јер цео посао министарства нросвете састоји се у томе, да издаје наредбе и пази да се пз дате наредбе пзвршују. А како је огромно разгранат непосредни школски падзор у Белгији ! У арвомреду осповну школу надзирава општинска власт. Општпна води чисто уараван надзор. Но у томе је погпомаже њен 'нарочити школски инспектор. За више основне и друге школе општина поставља нарочпте чиновнике за вршење надзора над школом. Женске основне и више основне школе имају нарочите инспекторе. Ови инспектори и инспекторке врше први и непосредни надзор у име оиштине. Сваки округ има свог нарочитог окружног надзорника, који се поставља на три године, по предлогу провпнцијског школског одбора. Окружног надзорника је дужност, да у години најмање два пут походи све школе у своме округу. Они немају сталне нлате, но 500 динара годишње додатка из провинцијског школског Фонда. У години 1868 било је 64 окружна надзорника. Они су пмалп да надзиравају око 6000 школа, са преко 10.000. учитеља. На једног окружног надзорника долазило је нешто мање од 100 школа а нешто више од 165 учитеља основних школа.* Над окружним надзорницима стоје аровинцијски школски надзорници. Њих иоставља сам краљ. Ду-

1 ) И у Па.,енској, где су све школе на гласу са своје доброте, просветом управља министарство унутрашњих дела. 2 ) У Години 1 863. било је у Белгији 5.664 школе, које су стајале под надзором дргкаве, а 6633 учитеља основних школа. Од ових било је 4988 учитеља а 4645 учвтељака. Оа делога броја учитељаЗ (9633) само 2324 имали су пуноважну учитељску сведоџбу.