Prosvetni glasnik

194

тивну радњу гимвазија и остадих иросветиих завода, саставља сваке годиве извештаје о успеху у тим заводима. Академијски се савети састају само два иут цреко годиае, и чланови њихови као и чланови Врховнога иросветногсавета именују се на две године. Цротив сваке одлуке Академијскога савета може се за 15 дана дићи жалба код Врховног цросветног савета; тако да је главна управа потнуно у рукама Врховног просветног савета, те он и стална комисија његова дају правац народној настави. II У том истом духу, да се т. ј. узбије и унингги утицај свештенства на световне школе, састављен је а аредлог о установљењу женских гимназија, који је уФранцуској с узбуђеним интересовањем прихваћен. Као што је иознато, Француска се влада до сад није аи мало бринула о установљавању средњих школа за девојчице, оставивши ту бригу приватној иницијативи. Родитељи су били прпнуђени да своју женску децу дају у пансионе духовничких конгрегација или приватних људи. Научни део јеу /гим заводима стајао врло ниско, те није чудо што су из тих школа и најдароватије девојчице излазиле са врло оскудним знањима. Јоште г. Дирии, министар просвете за Наполеона III, старао се да ово жалосно васпитање женске омладине окрене на боље. Његовим су старањем у разним варошима по Француској уређени били течаји за женску децу, у којима су предавали Факултетски (с великих школа) и гимназијски проФесори. Тој наредби одмах је свештенство страшну опозицију подигло. Од тих течаја дотрајало је до сад самопет; осталпсу сви позатварани. Тога ради јавила се мисао да се оснују средње школе за женску омладину управо женске гимназије', у којима би цредаваче само министарство ностављало. У свакој такој женској гимназији биће стипендија (благодејања), које ће се путем стечаја делити међу ученицама. Оиштине ће ову установу потпомоћи својом материјалном потпором. Наставни иредмеги ових нових женских гимназија одређени су овако: 1. Наравствена настава (Епзе^петеп! тога1); 2,Француски језик и један од нових језика; 3, Отара и нова књижевност; 4, ГеограФИЈа; 5, Историја Француска и кратка оншга историја; 6, Математика, Физика и Јестаственица; 7, Хигијена; 8, Домаће газдинство и ручни рад; 9, Појмови о општем праву; 10, Цртање и моделовање; 11, Музика; 12, Гимна-

стика. Закон божји нредаваће ученицима свештеници разних вера, по жељи родитеља. И кад је овај закон у скупштини претресан, на њ се дигоше жестоки нападаји од стране клерикалаца, затошт. ће ове новоуређене световне жеиске школе досадашњим духовничким школама велику и моћну конкуренцају чинити. Али известиоцу није било тешко доказати, да тим законом Француска само следи примеру свију осталих јевропских држава. Даље је било поведено и интересно ситање о интернату. Известилац одбора скупштинског тражио ,је интернате, да би се девојчицама из села или варошица (у којима се не могу подићи женске гимназије) дала прилика вишега образовања. Министар се није с тим сложио, рекавши да у садашњем стању Француска не би била у стању иоднети расходе који су нотребни за интернате. Интернатима се жестоко противио пређашњи министар просвете г. Барду и с недагошкога и с наравственог гледишта. Он је доказивао, да су интернати са свим противпи нарави Француској, да је интернате за мушку децу Наполеон I увео с нарочитом намером, да од Француза начини војиички народ, али је и он признавао потребу, да се иоред женских гимназија заведу ианеиони за ученице са стране, и то државним етарањем. На послетку је скупшгина. одлучила да се женске гимпазије с интернатом могу отвориги само на нарочито поискавање обласних и оиштинских савета. Колико је овим завођењем женских гимназија погођена потреба народна, иознаје се по томе, што је ао иростоме министарском расиису образовано ирошле зиме око 800 женских гимназија у 48 различних вароши у Француској. III. Недавно је министарство просвете пустило у свет статистички извештај о успесима основне наставе у Француској за последњи 40 година. Поређење општих бројева ученика у основним школама, како у државним тако и у приватним, са бројем насељења у 1837 и 1877 години показује, да је на 10.000 становника у 1837 ишло 752, а у 1877—1281 ученик у школу. Оишти број шкода умпожио се у том времену са 36%; државних школа има у том ириновку 75%. Број женских школа удвојио се за то време. У години 1837 било је у Француској 5667 општина, у којима није било ни једне школе, у 1877 тај је број спао на 312, а у1879 на 298.

1 У «Детопису Матице Српске» за 1874, књ. 116 има на стр. 116—148 с Француског преведен чланак Стеве В. Поповића ((/Цевојачко васиитање и женске гимназије у Русијип. Чланак је писао Алфред Рамбо, онда проФесор Факултета у Нанси, и штампан је у Кеуце <1е8 с !еих топДев. Кад је Жил Фери постао министар просвете у Француској, он је АлФреда Рамбо одмах поставио за начелника министарства.