Prosvetni glasnik

220

НГЕДЛОГ 3 А РЕФОРМУ ШЕОЛА У ОПШТЕ

пв[ао сној природап ток, треба да младићп ових годииа буду уиотребљеии у раду, којим ће се они до цеког стуиња фичнчки уморити. После свршетка „Оиштих школа" млад човек, дужап је практиковати две годиае. Ако је већ решио илан своје будуће каријере, баш је тада вајбоље време за њега, да се обучава оној струци, којом ће доцнпје управљати. Не имајући још никаквог спецнјалног зиања, пеће пмати претепзије, да боље разуме од других оио, што сам није радио. Памерава ли бити архитекта, нека се обучава у малтерисању и дрводељству, а мекапичар, нека се учи браварству. Опоме, који сам пе ради, него гледа кад други раде, чипи се да је ручни рад тако лак и прост, да га иителигептан човек може научити за врло кратко време. Могућно је брзо и лако појмити, како се врши неки ручни рад, али појмити и знати то није једно исто. Да буде какав предмет добро израђен, ваља за то имати извесну окретпост, која се добија само подужим правилнпм вежбањем. Окретност у раду и нрактичпо знање, нужни су за сваку индустријску грану, али ручпи рад има још и ту корпст што хармонпчпо развија умпу снагу код људи, што раде па тај пачин. Млад човек ваља да се занима по дужпости за две годипе, таквим ручним радом, који захтева телесни нокрет и употребу извесне Физичке снаге, баш и у случају већ изабраног заната, којп не би одговарао том услову; као н. нр. кројаштво или златарство; ипак треба да жртвује макар једну годииу тешком раду, али сродном са избрапом стручношћу. Различне су гране Фабричне и рукодељне индустрије, где ручни рад добро одговара условима горе споменутим. Јединствена тешкоћа, коју могу пматп родитељи у смештању својих сииова, јесте у томе, да се нађу такве радиопице, у којима неће имати узрока, који би их плашио од рђавих примера и унлива на младог човека. Зацело, ова тешкоћа ностоји данас; али кад би ручпи рад био примљен као срество за васпитање, млади људи, који раде у Фабрпкама и радиопицама, не би се разлнковали у парави и у углађености од практикапата и дијурниста. Данас, готово пскључиво уче рукодељства само она деца, којима родптељи нису у стању дати већег школског образовања, и због тога родитељско срце јако болује од саме мисли, дати дете на занат. Сваки исцрпљује сва срества само да васпита сина као кандидата за какву струку чиновништва, те тако мала имања, која би у рукама каквог занатлије или индустријалца могла узрасти до великих размера, топе се као снег у рукама младих људн, који се нењу на

ноложај, где могу иаћи задовољсгва за своју сујету, али доиста тамо иеће паки Јкељеиу самосталпост. Имућнн рукодељник, кош даје занимање великом броју радника, био је и остаје више ноштовап него задужен чиповипк. Зацело иоложај шегрта највише одвраћа од рукодељства. Али кад младеж која се васпитава, узмора нровести две године по Фабрикама, дућанима или рукодељницама, онда ће добро васнитани рукодељник постати раван младим колегама, који претпостављају капцеларнјски рад каквој индустрији. На сваком месту почетак је наЈтежи ; сваки имућан млад човек, који је већ радио једном у некој Фабрици, тражиће, да се тамо новратп и доцпије; а индустрија и земаљско богатство увеличаће се на овај начин. Тешко је истина, да се нешто уради на пољу индустрије са празним шакама; али капптал, макар био и најмањи, може бити овде лако увећан среством ручног рада. У опим странама свега, где ова два чиниоца богатства ретко иду у хармопији, тамо је рад најпеблагодарпији, а капитал је увек изложен опасности. Унотребом ручног рада, као срества за васпитање, подиже се достојанство индустријског сталежа, а ставља се силна нрепрека социјалним побупама. Млади људи који ће желети да се спреме за самостално руковање каквом индустријом, ићи ће на двогодишњу практику у индустријске заводс, који одговарају њиховом захтеву. Особито ће техничари иматн врло лак избор у том погледу. Много има иидустрија у свези са архитектуром, иочев од камених рудпнка и Фабрика цигаља, до Фабрика стакала п гвожђа. Млад техничар наћи ће прилпку на сваком месту да стече знање, које брже и сигурније води до самосталног ноложаја, него канцеларијски рад. Млад човек, ма где био смештен на науку, или у некој страној Фабрици, или у Фабрици која постоји у његовој домовини, треба да врши свој посао по дужности, а не по својој вољи. Кад би родитељи и дужни били да плате за његово издржавање у течају тога времеиа, као што су то радилп у школама, опет ученик мора да буде тако непрекидпо у послу, као што је плаћени радник. Млад човек, да би могао наставити више стручне науке, треба му, да докаже сведоџбом, да је свршио осмогодишњи курс „Општих школа", и да је посветио ручном раду 500 дапа, по 8 часова дневно, у течају двогодишње практике. За малу земаљску властелу, младнћ од 14 до 16 год. може бпти од велике корпсти, у пољу и кући. Велика земаљска властела нека се чува, да не употребљује таквог младића за надзорника оних људи, који раде, јер