Prosvetni glasnik

II Р Е Д Л 0 Г 3 А ГЕФОГМУ ШКОЛА У ОПШТЕ 519

Г. Потпредседник примећује да је г. министар изјавио, да ире тога испита и неће постављати учитељке. А гато се горњег предлога тиче, он (г. потпредседник) се слаже смишљењсм г. Бошковпћа, да Савет не може о том доносити одлуке , и ако признаје, да је ствар хумана и да пма важних разлога за се. Др. В. Бакић говори за предлог г. Марковића и наводи ове разлоге: да се ученице у току прошле школске годиие нису могле спрематп за учптељски испит, јер нпсу знале, из чега и како да се спремају, и да то ни сад још не знају, пошго им правила о том испиту нису још позната; да је сад одвећ кратко време за спремање, јер док се ова правила објаве преко повина, проћиће цео овај месец, те би онда остале само две недеље за спремање; што се ове приправнице нису вежбале у школском раду, јер није било вежбаонице, те би испит без тога предмета био непотпун; на послетку, што се оне ученице, које желе да буду учитељке, већином са свим сиромашне, те пе могу ни да се пздржавају, а камо ли да плаћају учитеље, који би их за краће време спремили са пспит, који би се ове годипе први пут полагао у впшој женској школп. Г. Миловјк иримећује, да је довољно, ако тај предлог уђе у записник.

Г. Марковић присгаје на то и повлачи свој предлог натраг. Прпма се предлог г. Миловука, да се предлог г. Марковића стави у записник. Тим је довршена расправа о „правилима за иолагање учитељског испита у вишој женској школи." III. Г. Потпредседник предлаже, да Савет закључи, да се позову у Савет заменици (ванредни чланови Савета), да би на идућем састанку био довољан број чланова за решавање. Г. Ј. Ђорђевић слаже се с тим предлогом и предлаже да се изрече, да ова одлука важи за цело време школског одмора, пошто ће за то време више чланова одсуствовати. Г. Др. Докпћ слаже се с тим и предлаже још, да се ванредни чланови позивају ирема струци одсутних редовних чланова. Према томе Савет одлучује: Да се за цело време школског одмора могу место одсутних редовних чланова Савета позвати као заменици ванредни чланови са одлучним гласом, и то, ако је могуће, према струци оних чланова које замењују. С тим је данашњи састанак завршен.

ПРЕДЛОГ ЗА РЕФОРМУ ХШ^ОЛА У ОПШТЕ, ОСОБИТО ЗА РЕФОРМУ НЛ^ОЛА У СЛОВЕНСКИМ ЗЕМх/БАМА од Г. ^АЈЕТОНА ОСТОЈЕ-ХОДИЛБСКОГ (наставак)

III. Млади људи после осам годнна школовања, кад имају вољу да усаврше своје знање, дужни су се занимати две године, каквим ручним радом За хармонично развијће способности. нужна је радња, не само нерава, већ п мускула. Младић од 14 година осећа наглу нотребу, да окуша своју физичку снагу т. ј. тражи да утроши негато од снаге својих мускула, који се развијају у тим годинама. Као што тица, којој норасте нерје, трпи физички кад не може да лети, тако ^сто малакше млад човек, кад му је одузета нрилика, да ручним радом развија снагу целог тела. Нпје могућно без гатете присиљавати прпроду. Нерви се морају развијати о 04

трогаку мускула, а то развијће прати зрелост пре времена. А.ко је индивидуа обдарена особитим способностима, онда у том случају може постати одлични вегатак. Али као што су ове способности врло ретке, тако на место каквог правог вегатака, имамо обично гомилу нервозних људи, који нису способни да воде борбу за опстанак, ма да их је природа и добро обдарила. Што вигае млад човек има снаге и здравља, тим га је теже узети у дисциплинарне гакрипце, који су противни природи; а примећено је да у постојећим школама најбоље се уче младићи слабог телесног састава, или они, којима се најживље преставља очигледна материјална, беда. Четрнаеста година живота, важна је периода и што се тпче полног развијћа. Да би овај развитак