Prosvetni glasnik

0 н е б е с н ничку смесу, а верује се где год има угљеника, (угљена) ту има и услова за живот Живот горе у звездама! . . . . ето и то нам је загонетка. Али је дозвољено питање: кад је наша ма.јка земља слична осталим телима небеским, за што да само на земљи има живих створова а на другоме ком крају не? Но, ми ћемо живети и умирати, учити ее и усавршивати, а о томе — ко на другим звездама живи, и да ли живи — ми нећемо никад ништа знати: Ми смо везани за земљу и то је наша срећа! Ми смо нри крају наших разговора. Ја сам на јаку пробу ставио ваше сгрпљење. Ако ми је испало за руком да изабравши што, што вам не би било дотле познато — онда ће ми бити мање замерке за моју опширност. Ми у нашем говору поменусмо сунце, планете и комете, па и врело камење или метеоре. Нисмо ни са једном речју поменули ове друге млогобројне звезде разнога сјаја и величине, што по небу стоје, увек — једна ирема другој — у сталноме иоложају, те тако сачињавају разне слике, које имају имена и у народу као: влашићи, штапци, кола или велики и мали медвед и т. д. Људи су назвали својим називом само оне гомиле звезда, које су им најприметније и по којима су определ>авали ноћно доба — што и данас млоги чине. Звездари су пак ставили млогобројне групе — у које спадају и чувени „дванаест небесних знакова" на зачељу сваког месеца у календару означени и дали су свакој тој гомили, по подобију лика и име, па. су да би их могли вазда (ноћу) наћи, насликали звездане карте и цртама (ту на карти) спојили звезде, које Једној слици припадају, те их је лако у небу наћи. Ми на небу видимо те звезде у разноме сјају и величини. По томе ее оне деле на звезде 1-ог степена, II, III, IV, V, и т. д. степена. Њихова величина, како их ми видимо, зависи од даљине, — а звездари су мњења, да су све те звезде ио својој иравој величини Сунца, неиокретна као ово наше. За то се све оне и зову: Само светле звезде, неиокретнице, за разлику од тамних покретних планета, које се око сунца обрћу и од њега светлост добијају. Нама се чини, да

м т е л и м а 259 се и све те звезде окрећу, онако — не једна мимо другу — у целини, као кад би неко сво целокупно небо обртао око земље Но привидност је та иста она, што и са сунцем. Земља се обрће и ми путујемо мимо звезде, те нам се чини да оне путују. Звезде што су више ка „највишој небеској тачци" — оне мањи круг чине; а има једна звезда, која стоји на једном месту. . . . и кад би од „врха" (пола) наше округле земље повукли праву линију к небу, она би такла у ту звезду, кој а се з ове иоларна звезда, и служи да се по њој налазе друге звезде ( иоларна је звезда у репу малога медведа, а у продужењу линије, коју дају две стражње звезде од кола). Кумова пак слама или млечни иут јесте тако1)е густо јато малених и млогих звезда. . . . Које су и далеко од нас а ублизу једна до друге, да нам само изгледају као сјајна метла. Звездари су на своје велике догледе и ту приметили што више, но ми на наше очи. Неки мисле да је Т У Ј ош У оном стању, како рекосмо да је било пред постанак сунца и планета. Они су приметили ту разне завијутке и вртлоге, за које држе да су у кретању То је све наше знање о саставу „кумовске сламе." Најпосле напомињемо , да кад би ми по потреби или радозналостп обратили кораке наше тамо пуг југа, ми би дошли у пределе где сија сунце право у теме, где је вечна жега и лето. . . . И кад би даље ишли остало би сунце иза нас, и у иодне 6и нам сијало са севера, и ми, ако би одавде на тај пут пошли лети, а пожурили се — ми би тамо затекли зиму. . . . Ми би били на другој, јужној иоловини наше земље. Тамо не би више видели ни великих кола, ни малих кола, ни влашића ни штапаца — ми би имали друго небо и друге звезде Према данашњем брзом саобраћају, коме средства допуштају, може то уживати и видети све у току од месеца или 50 дана. Ми смо на крају! И ако је ико свесрдно размишљао и сам о свему овоме; ако је колико толико с пажњом пропраћао што је се желело да се овде рече; или