Prosvetni glasnik

298

ОСНОВНБ ШЕОЛ У ЕНЕЖЕВИНИ СРБНЈН

нашао је у Власини и Градњи. У свима осталим месгима требало је од каквог снахиског дворца или друге какве нриватке куће, нанравити школу. Школска зграда у Власини билаје тако добра и оправна, да се могла одмах школа отворити, а у школској згради у Градњи становала је у о;го доба наша војска, с тога је требала школа оправке. Све онпшине, без изузетка, приетајале су с драге воље на трошкове око оправке кућа, које је г. изаеланик с местним одборима био изабрао. Поред ових школа, г. изасланик предлагао је још да се отвори у Врањи и женска основна школа. Од школскога намештаја није у оно доба ништа нађено, гата више сумњало се, да ће се у скоро моћи и набавити онакав намештај какав је школи потребан. Још мање могло је бити говора о наставним средствима и књигама. Све је очекивало на рад, јер спремљенога није ништа било. Овако је било стање школе овога округа у времену, док још није била обележена нова граница нити учињена административна подела. Геограоски положај овога округа смета у многоме напредовању школе. Најудаљенији од престонице, а везан с осталом отаџбином само једним јединим друмом преко Ниша и Леековца, он у неку руку стоји засебан. Уз то још лежећи дуж границе, коју често узнемиравају погранични Арнаути а сав испрекрштан планином и стенама, потребује многе помоћи, те да узмогне упоредо корачати с осталим окрузима нових предела. 1. ^Душке ШКО^Е Пошто је миниетаретво добило извештаје од свију управа, и пошто еу се вратили изаеланици министарствени , одмах ее приетупило уређењу школских прилика у ослобођеним пределима. Тешкоћа било је на сваком кораку. Војска је још логоровала у тим крајевима, војене управе још еу морале постојати, општине биле су зањате евојим меетним потребама, учитељских снага беше тако мало, да у то доба минисгаретво није могло предузимати ништа у већем обиму. Тек прошле године почеле су ее поједине онштине јављати и молити, да им се учитељ пошље, јер по њиховом уверавању све беше спремљено што

је за школу потребно. Но извештаји начелетва о овој спреми били су такви, да министарство није смело олако сгвар узимати и слати учитеље на реч појединих општина. Ма да се од тамошњих општмна није све оно захтевало , што се обично захтеваше у старим границама : опет обећана спрема беше тако недовољна, да се управо на њу није могло ништа да рачуна. И чеето је тек после многе преписке, било могуће отворити нову школу. Најпре је Вра.ња добила мушку школу Одмах се јавило толико деце, да су четири учитеља постављена. Број деце тако је нагло раетао, да је министарство, морало скоро свакога течаја послати по ког новог учитеља. И данае раде у школи врањској 6 учитеља и једна учитељка. Само у III и IV раз. ради један учитељ. Остала два нижа разреда не само да имају сваки заеебног учитеља, но еу подељена у вигае одељења. Други разред подељен је на 2, а први на 4 одељења. Мушких школа има : У Врањи 1 У срезу масуричком 2 „ „ пољаничком 2 „ „ чинском 2 Свега 7 школа Сваки дакле срез има једнак број школа.

Местимице било је:

гакола

ђака

уписано

свргаило

Врањи

360

193

Власини

Сурдулици

Градњи

Прибоју

Моштаници

Преображењу

Свега

629

434.

У Врањи било ј е четири , у Градњи и Сурдулици три , у Прибоју и Влаеини два разреда , а у Моштаници и Преображењу само 1 разред. Школа врањска била је најпунија , а после преображенека , где се у I разред уписало 95 ђака , а у течају целе године само је један гаколу оставио , и тај с тога гато еу му се родитељи из тог села одселили .