Prosvetni glasnik

342

ОСНОВНЕ ШЕОЛЕ У

ЕНЕЖЕВИНИ СРБИЈИ

У ПОРЕДНИ ПРЕ1\ЛЕД

Године

1862

1867

1870

1874

1880

Мушких школа

Женских школа

Учитеља

Учитељака

Ученика

334

721

860

1088

1006

Ученица

107

150

174

НИШЕИ ОКРУГ По иеторију иашег ослобо^ења пунозначајан беше 29. Децембар 1877 , јер тога дана предао се славни град Ниш српској јуначкој војсци. После четири века улазила је српска војска у овај славни град наших предака. Народ српски видео је тога дана како се његови идеали остварују и вера у бољу будућност, у лешпе дане, постаје делом. Као да је судбинахтеладасесасвршетком 1877 године заврше патње притиснутог Српства у овоме крају. Слободна Србадија развила је на бедемима Ниша и утврдила на обалама Нишаве, заставу српске слободе. Ово су резултати великога рада, успеси тешких и мучних подузећа. Силне војске, и , многа хришћанска и нехришћанска крв проливена је на обалама Нишаве, многе јуначке груди разбијале су се о бедеме његове. Он је стојао непомичан и изгледао као самоникла сгена, којој се не може прићи. А опет сва нада српска била се концетрисала у њему. Србија без Ннша беше отворена пољана за вековног непријатеља њеног, а Турска с Нишем стена о коју се разбијаху многе наде притешњеног Српства. Тек преко Ниша водио је пут к слободи Старе Србије. То је био тежак и мучан пут. И српска снага саломила се 1876. године на томе путу, па се без успеха морала да врати. Срећан беше час у који здружена српска војска, после крваве и упорне четиридневне битке, а под командом својега јуначкога Кнеза, примора непријатеља на предају. Ово беше тренутак у коме се сваком Србину, сваком пријатељу српске слободе и напретка, беше одвалио тежак камен са срца. Србија с Нигаем има других услова за напредовање и материјално и културно, но Србија без Нигаа. У њеној је руци данас чунак ткива српске будућности,

и она осигурана нишким бедемима, може свакога дана, да даље тке на разбоју српске слободе. Поред овог политичког значаја, Ниш са својом околином, има не мали значај и за материјални разивтак наш. У нишком округу укрштају се путови са два мора: Јегејскога и Црнога. Депи и вештачки израђени насипи воде од Цариграда преко Једрена и СоФије до Ниша с једне, а од Солуна преко Скопља с друге страае. Уз то још трећи друм од Ниша преко Прокупља за Нови Пазар и Босну. Нигаки округ је средиште саобраћаја на средини Балканскога Полуострва. Њему је сама природа наменила улогу главнога посредника. Што је најглавније, он се не може обићи, јер е обе етране затворен је великим висовима, тако да сви друмови што воде с обала Саве и Дунава ка једном или другом мору, на југ морају да ударе на Ниш. И месни саобраћај у овом округу врло је олакшан и жив. Из Нигаа гранају се ови путови: Преко Алексинца за Београд, преко Грамаде за Књажевац и источну Србију, преко Беле Паланке за Пирот и С офију , преко Десковца за Врању и Скопље, преко Мрамора за Прокупље и Нови Пазар, преко Суповца за Крушевац и целу западну Србију. У средини ових друмова, Ниш изгледа као звезда, која на све стране зраке расипље. Земљиште овога округа богато је лепим и плод ним равницама, а нма и великих виеина. Поред Мораве и Нишаве леже богате и плодне њиве, на узвишицама тих река, находе се виногради, који не уступају онима, у Жупи. На утоку Нишаве у Мораву находе се њиве, које ее својом добротом могу да мере с најплоднијим земљама Стига и северног Поморавља. Сав предео од Мрамора па до Десковца с једне и Прокунља е друге стране може да се рачуна у врло имућаи. Становници овога округа и ако су дуго били притиснути од непријатеља и господара земаља, опет су се вазда, одржали као прави Срби. Њихове куће ако и немају евега онога пгго куће гаумадинске, опет су много имућније но куће у долини Топлице. Одело им је чисто, а понашање скромно. Но има нешто што је и овде, као свуда на овој страни рћаво утицало на умни развитак народа, а то је борба црквена. И овде је распиривана распра између патријаршије и екзархата, а к томе је дошло