Prosvetni glasnik

ЗАћИСННК

ГЛАВНОГ

1РООВЕТНОГ САВЕТА

317

Св. Мидосављевић и др. Бакић потиомажу иредл.ог Ј. Ђорђевића. Архимандрит Нестор слаже се с тим, да се изоставе оне тачке које говоре о основним школама, пошто има други предлог о њима, који ће се такође Савету доставити. По том се приступи гдасању, и Савет прима I одељак преддога одборскег с тим, да се изостави 1 и 2 тачка, где се говори о трајању учења и о посећавању основне шкоде. . Ј. Бошковић чита други одељак, који говори о средњим шкодама. Иредседник жеди, да се не каже, да се гимназијске реадке укидају, него да се место њих заводе ниже гимназије и реадке. Ј. Пецић сдаже се у опште с преддогом, да средње шкоде буду само гимназије и реадке. Но он мисди да би у том сдучају , ако се усвоји 8 разреда у вишим гимназијама и реадкама, и ако се и основне шкоде повисе на 6 разреда, требадо смањити године учења у неким Факудтетима ведике шкоде. Што се тиче места где да буду гимназије и реадке, он жели, да потпуна реадка буде у Пожаревцу, а нижа реадка у Параћину, јер тамо има више услова за реална знања. Сдаже се с тим, да буде ведика гимназија у Крајини, само се боји, да ће бити мадо ђака. У осталом сдаже се потиуно с нредлогом одборским. Ј. Бошковић одговара Пецићу, да се Факултетско учење не може смањити. Ако се повиси учење у основној школи, то неће утицати на средње школе, јер у ове ће се примати деца, као и до сад, из IV разреда. Осам разреда у вишим гимназијама и реадкама потребно је и с тога, да би се могао смањити број часова, да се олакша ђацима. У Ужици мора бити иди виша гимназија или виша реалка, јер је и скупштпна већ одобрила вишу гимназију. Тамо је развијено сточарство, и с тога би због индустрије боља бида реадка. У Крајнни треба такође да буде једна виша шкода, јер и тамо мора бити једно просветно средиште. У Параћину, Јагодини и Адексинцу подиже се индустрија; тамо ће се морати завести и занатлијске шкоде, дакле онда треба и једна полугимназија. Арх. Нестор слаже се с тим, да учење у вишим гимназијама и реадкама траје 8 година, јер код нас је кућевно васпитање доста занемарено, даље је нужно да ђаци науче добро бар један стран јозик, и на послетку, потребно је нарочито због сиромашних ученика, који посдужују, да се број часова смањи. М. Зечевић сдаже се такође с предлогом одборским, само жели, да се управа виших разреда одвоји од управе у пижим уазредима ведике гимназије, да би се надзор над ученицима могао дакше водити.

Председник се не слаже с тим, јер би се онда умножио број директора и ве би било јединства у управи и настави. Ј. Бошковић је такође против одвајања управе у нижим и вишим разредима. Ако, веди, управитељ не може савдадати нослове, може му се додати дедовођа; а надзор ће се одакшати тим, што ће се за сваки разред поставити разредне старешине, који ће пазити и на васпитавање учепика. Директор ће онда водити само врхован надзор. Председник ставља II одељак нреддога на гдасање, и Савет са 9 против 1 гдаса, нрима II одељак преддога одборског о средњим школама с изменом^ коју је иредседник иреддожио. Ј. Бошковић чита III одељак о трговачко-занатлијским школама. Прима се једногласно III одељак предлога одборског. На предлог Ј. Бошковића додаје се овде одборском предлогу ово : „Према о јоме, Сачет је мишљења, да се гимназијске реалке не могу иретворити у занатлијске школе, него у реалке и гимназије." Посде тога цредседник закључи данашњу седницу и заказа идући састанак за 17август у 10 сахата пре подне. ШЕОНАЕОТИ ОАОТАНАК 11. августа. 1880. год. у Београду Били су : председник др. Ј. Панчић; потпредседник г. Ј. Пецић ; редовни чланови : гг. Ј. Бошковић, архимандрит Нестор, Ј. Ђорђевић, др. Ј. Валента, М. Миловук и др. В. Бакић ; ванредни члан г. Св. Милосављевић. I. Председник отвара састанак и каже, да је овај ванредни састанак заказан с пога, шго је потребно, да Савет што пре даде своје мишљење о квалиФикацији кандидата за наставнике у средњим шкодама ; на пошто је одбор, који је на том радио, свршио свој посао. то позива известиоца да поднесе извештај. Св. Милосављевић заступајући известиоца Ј. Бошковића, који још није био дошао, прочита извештај и нреддог одборски. Посде подужег разговора о том и пошто су чданови разгледали сведочанства кандидата, Савет је усвојио предлог одборски, у ком су сви кандидати према квалиФикацији подељени у ове три групе: I. ј^АНДИДАТИ СА ВРтЛО ДОВРОМ КВАИИФИКАЦИЈОМ 1. Вдадимир Малина, за латински, грчки и немачки језик и за педагогику;