Prosvetni glasnik

ОСЈНОВНЕ ШКОЛЕ У К

НЕЖЕВИНИ СРВИЈИ

425

Учитеља

15

16

15

18

20

Учитељака

1

1

1

1

1

Ученика

182

569

689

794

835

Ученица

22

27

37

32

55

Свега ђака (мушких и женских) ЗОк 596 126 826 890

ЂУПРИЈСКИ ОКРУГ Што је јагодински округ на левој обали Морава, то је ћунријски округ на десној обали. Поред Мораве пружила, се лена и богата равница, а даље на исток, почињући од Св. Петке, Раванице и Манасије, почињу Голубињске Планине и Вељаница. Ове планине обрасле су праетаром гором и тако су иснресецане урвинана и стриенила, да је нелогуће нреко њнх удесан нут начинити. У колико је ово од рђавога утицаја но развитак и просветни и материјални за овај округ, у толигсо су му те нланине често служиле као сколиниште и заклон од непријатеља, који је продирао од Видина на Зајичар. Има иа овој ст^ани преко Чесгобродице просечен пут, али је он такав, да се и лети при лепом времену с муком туда иролази на колима, а зими по неколико недеља не сме нико да се усуди колима овуда да про^е. И Вељаница и Голубиње са своје дивљине и неприступности, са својих лепих заклона, врло су згодна места за побожне душе, које уморене у метежу ' светекоме траже одмора у усамљености. С тога и находимо у странама ових гора подигнута два манастира, две старе задужбине срнске : Раваницу и Манасију. Славни Кнез Лазар подиже на овој страни ретку задужбину „себи за душу, а за здравље Високом Стевану", подигао је задужбину од мермера камена, која ће служнт „од вијека до суда. Вожјега". — Син му Стеван диже на близу бабове задужбине, себи задужбину Манасију. Ове две задужбине, ма да леже у средини Србије, опет на њих није ударила онаква сила, као на неке друге наше манастире. Ни Раваница, ни Манасија не беху са свим поштеђене од Турака, али оне нису куд и камо онако порушене, као што је то чињено с другим црквама, или манастирима, као н. нр. са Жичом и другима.

Колико су ови планински заклони користили ћунријекоме округу толико еу му били и од штете. Пошто су Турци 1876 разорили и спалили Књажевац, опљачкали округ књажевачки, а Зајечар поеели и нотисли Црноречане све до Болевца и Вање; силан свет бежанаца беше нагао преко планине у округ ћупријски, да голу душу епасе. Око Параћина, Ђуприје и Свилајенца било је хиљадама погорелаца и бежанаца. Ђупријски округ био је, тако рећи, понлављен од ових паћеника, који принесоше све своје имање на олтар елободе и независности. У првоме рату био је и главни етан у овом округу, а и највеће болнице беху у њему смештене. А кад загрозише тешки часи Алексинцу и Делиграду, на његовом земљишту спремала се друга одбранбена линија, Све ово је на школу и развитак нросвете тако утицало, као да је овај округ лежао на самој граници, као да су се у њему биле велике битке. К свима ратним невољама, дошла је још и црошла врло неродна година. Усеви на њивама што ближе планини, а даље од Мораве, леже, сасвим су омели, тако, да су се ћупричани с муком изранили нрошле године. 'Вупријски округ био је вазда те среће, да се у њему решавају велика нитања — а особито она, која је требало силом расправити. За времена првог устанка, кад се 1813 устава провалила и непријатељ с мачем и ватром у руци газио по нитомој долини Моравекој, уздао се народ да ће код Ђуприје, на обали Мораве задржати Турке. За време другога устанка Кнез Милога је код Ђуприје, с Марашли-Али-пашом углављивао прве услове мира између ондашње раје и султанове војске. Па и у ирвом нашем рату 1876 још емо имали наде, да ћемо код 'Буприје задржати Турке. С тога што га Морава дели од нахије београдске, он је био исте оне судбине, које и цела Тимочка Крајина. Србији је присаједињен на оеновну ХатишериФа од 1830 са остала 6 округа, али тек у јулу 1834 године изселили су се Турци из Ђуприје. Цариградеки друм нролази само кроз један део овога округа. Но осим овога пута има још насипа, који долази са обале дунавске од Дубравице, нреко Пожаревца и Свилајенца, па иде правце 56