Prosvetni glasnik

0 ИЗУЧАВАЊУ СТАРЕ СРПСЕЕ ЦРЕВЕНЕ АРХИТЕКТУРЕ

451

као и прозор на тој страни обилато су украшепи и накићени. Још се ио Каиицевом мишљењу може закључити да су изпочетка била два плана, и по вратима на главном порталу. Врата та нису у сразмери према ширини нортала. Ово питање потребује озбиљне студије од оних вештака, који буду расматрали задужбину Немањину, а ни од ког више поуке у том погледу не можемо очекивати, колиго одизасланика ученог друштва, ко;и се баш сад кад ово пишем налазе нред интересантном грађевином Немањином. На украсима оковратника, на главном порталу, види се очевидно западни унлив, као и на Дечанској цркви; стубови носе каиителе коринтске, а неки леже на лавовима како се и у Дечапима налази. На аогдекојим црквама у Далмацији, налазе се такви оковратници. На цркви (осим последње, са запада и доцније дозидане припрате) има 10 нррзора, сваки раздељен на двоЈе једним стубићем. Осем тога и свака -од три олтарне апсиде, има по један прозор, од којих је онај на средњој апсиди највећи и најлепши на целој цркви. Њега деле два осмоугона стубића на три поља, која се свршују горе у полу-кругоче , а око њега иду лепе релијевне резотине. Израда скулптурна није на свима странама цркве једнаког савршенства, а у опште узев, у том ногледу показује Студеница нижи ступањ вештине од радова на Дечанској цркви. Ерушевачка црква 8ег1леп р. 245—252, са једним цртежом прозорне розете на јужној Фазади. Визант. спомен. текст стр. 24. Основни план, и изглед портаља и торња са западне стране, табл. VII. изглед крова са јужне стране, табл. VIII. При опису ове знамените цркве, којој се данас испод нових оправака (1843) једва распознати може лепота стара, Каниц заслужује сваку хвалу за своје снимке. једино снимци те цркве у његовим „Визант. споменицима" израђени су онако како могу бити од праве користи човеку, који хоће да се позна са старом вештином, премда би смо желели да имамо и још који детаљнији снимак н. нр. изглед унутрашњег распореда цркве. Ова црква — о којој сам још раније више говорио, има доста сродности са свима грађевинама из века Дазарева и његовах наследника. Основни нлан и распоред, украси на прозорима и оковратницима, у колико се о њима судити може данас после рестаурацпје, припадају чисто византијском стилу, као: Манасија, Раваница, К[аленић, Смедеревска црква итд. али ипак грађевина није баш сасвим чиста од западног уплива; она има не само тороњ над портаљом, како се налази у црквама романског стила, којем (торњу) би требало још поклонити научне пажње, него има неколико ситница архитектонских, на којима се још види одјек западног уплива; тако су н. пр. стубићи што раздвајају прозоре на торњу, романске карактеристике, тако су и главе од полу-стубова. на

које се ослањају лукови Фриса споља око цркве, чисто романски. Због те особине, архитектура цркве крушевачке, може се сматрати као прелазна епоха, која скопчава епоху старију у коју припадају нркве као Студеница, Дечанн, Патријаршија у Пећи итд., са епохом ренесансном, Лазарева века, у којој се грађевинарска вештина повраћа на чистију византику. Пропратив тако радове Канипеве на пољу изучавања старе српске архитектонске вештине, обвезани смо, да благодаримо ученом путнику и пријатељу српском за то, што је одпочео једну од иајзнаменитијих с удија, каква је одавна код нас очекивала раднике, али морамо и то приметити, да „Византијски споменици" не могу ни из далека одговорити оној цељи коју им је сам писац наменуо; човек коме је нотребно да позна развиће византијске вештине у пашим крајевима, не може из Капицевих радова црпсти много поуке „Византијски споменици" дају само нешто грађе за изучавање срнске архитектуре, али се по њима само, не може српска архитектура оценити. За ту цељ потребно је имати студија и снимака од много већег броја грађевина и грађевина из разних векова, да се разпознати могу различне Фазе, у које је византика, према општим и специјалним приликама наших иредела и историје, улазила. У „Византијским сноменицима" највећа је пажња поклоњена једној архитектонској епози — .Аазаревом добу, а од старијих грађевина вреди оно што се налази о Студеници, а од оног, што је говорио о Жичи и снимио од ње човеку, ког се такови послови тичу, не може бити велике користи а пре штете, јер га могу навести на какве лажне закључке, као што су доиста по неког и навеле. Осем тога. што Каницово дело износи грађе о врло мало старих цркава, жалити је. што и у том скученом послу није писац био мало дубљег погледа и детаљнији у снимцима, те да други радници после њега, не буду принуђени радити исте послове које је он радио. Са много ширим погледима и много већом пажњбм предузели су изучавање старо-српске вештине, изаоланици ученога друштва гг. Валтровић и Милутиновић, који посао врше већ од 1871 године. Читаоцима г Гласника" као и оној београдској интелигеитној публици која је походила излоге од радова те двојице вредних људи, нриређиване неколико пута досад познато је, са каквом су марљивошћу и каквом педантичном верношћу цргања, њих двојица села на посао поверен им од нашег ученог друштва. За изучавање и снимање архитектонских споменика нужна је педантичност. Тај посао не сме се надохват и брзо радити, но се и стварима које на први поглед ситне изгледају мора пажња поклонити; снимци морају бити потпуно верни; а ако се старо малање изучава, мора се пазити да се стара боја верно ре59