Prosvetni glasnik

РАД У 1 РАЗРЕ, „астал?" „Да пишете ту, молпм господиие." А шта је ово? „Столица." Што ће ми оиа? „Да седите на њу, м. г." А ово? „Табла". Што ће ми опп? „Да пишете (писмо.") А ово? „Греда" вели један од малих. — ,,Није греда, м. г., но кред а." ПГго ће ми ова креда? „Да пишете по тпбли." А ово? „Сунђер." ПГго ће ми он? „Да бригаете с њиме таблу, молим господине." Да видиш, Ацо, каки мије овпј сунђер!.... Гледа га, сув. Иди, обриши таблу!... Вригае, но не може лепо, обриши ми лепо, све да се црни ! . . . бригае али неможе. Иди ти, Милане!... Не може Е, добро. Гледајте гата ћу ја да радим!. . . (Напуним иун сунђер воде а она гледају.) Пазите сад!. . (Вришем таблу; сва мокра, тече вода и бељавииа низ н.у на патос). Глете, како се сад побриса!. Али не ваља овако, их, како је ружно! Ено како ми је табла гадна! Чек да видимо може ли да се нигао!.. (Пробам, Не може). Его не може ни да се пигае лепо. Што? ,,Јербо је мокро," вели једно. „Нисте ицедили сунђер, м. г." вели друго гато је било и лане у гаколи. Пазите гата ћу да радим!.. Исперем сунђер добро, ицедии га шго год могу, све да она гледају и виде. За тии насгавим: Гледајте како ће сад да се побрише лепо!. . (Побригаем, и сва се табла црни). Еака ми је сад табла? ,Депа, молим госиодине." Е, сад ћу да напишем на њој једно лепо писмо... (Пигаем. Она ћуте и гледпју какоја, после ће она). Еако ми је? „Добро вам је. к . . Е, сад наслопите се тамо на леђа!.. Сиустите руке на крило!... Извадите и ви сад вагао табле и сунђсре! ... Еамо да видим каки су вам сунђери!. .. (Суви, иеки добри, иеки премокри, неки их немају). Де почните да бригаете таблу!.. Ајд сад и ви, сви лепо да оперете сунђере, као ово ја!.. Иду, перу, цеде, долазе, пипају једаи другом. (Ео нема, љему жао. Неки питају да иду да донесу. Ја нуштам. Иду ; долазе. Готови). Е, сада ајде лепо да обришете таблу као ово ја!... Ја идем, гледам, помажем, упућујем, (водим њин разговор.) Добро. Ето како је лепо! Ајдете сада, да пишете и ви онако писмо као ја!.. (Неки је већ сломио крижуљу и ја му је зарезујом ие карајући га ни мало гато је то учинио. Неки је и таблу разбио, и ја највише ако му рекнем: Е, па како ћеш сад без табле!.. „Да куци другу,

ОСИОВНЕ ШКОЛЕ 469 м. г." вели једно дете. Ја ћутим. Хоћега ли. „Хоћу." Добро. (Неки је изгубио, крижуљу а неки можда и таблу, и сунђер, Ја никога не карам што је изгубио, сломио, итд. али је свакоме к риво што нема, теион да пигае „писмо".) „Молим господине ја сам готов" .. „И ја сам!" . . „И ја сам!" .. ? „И ја!" ... „И ја!" .... Добро. Чекајте док стигну и ова друга деца! ... (Чекају, и глодају један другоме). Од прилике готови. — Е, стојте; сад да вам кажем негато. Моја табла стоји овде. Ја је не ноеим кући. И сун\)ер, и креду, не носим. Све ми сгоји овде, увек, па чика Лаза чува. А ви носите. И треба. да носите, јер вам треба код куће да се учите (и може неко да вам украде). Но кад идете кући, путем, можете крижуљу да испустите те да сломите, а сунђер да изгубите. А ви знате како ћете? Поглете како је Аца лепо уредио!.. Ено како је лепо пробугаио таблу, па утпуо канаи, па за један крај везао сунђер а за други крижуљу па неће да му се изгуби. Хоћете ли сви овако да вежете? „Хоћемо!".. „И ја хоћу!"... „Ија!"... А хоћу ли ја мој! „Нећете ви." Што? („Јербо ви не носите кући.") Мој ће сунђер до сутра да се осугаи. па ће чика Даза опет да га опере, те да обрише таблу лепо. А ви ?... . Јесте, и ви треба сваки дан да оперете еунђаре и да загаиљите по мало крижуље кад год хоћете да по1)ете у гаколу Па кад дођете у гаколу оно да вам је готово. Тако раде сви добри ђаци. А хоћете ли и ви да будете добри? Хоћете ли да занамтите па сваки дан ?. .. Е, добро. Сад ћу да вас пусгим да идете кући, па сутра да дођете да вас опет учим, и да видим хоћете ли сви да запамтите гато сам вам сад казао! Сутра дан. Све по реду: устајање, еедење, руке.... Сете лепо да вам негато причам!.. . Вило једно дете па тако се плагаило од гаколе (кад је било код куће и кад је дошло први пут у гаколу. Свега било страх од учитеља, мпслило он само бије децу у гаколи). А кад је почело да иде у гаколу, оно видело како је лено у гаколи, како их учитељ лепо учи и казује, па се зарадовало, и рекло: благо пама, ала ћемо лепо да научимо млого млого! А друго му дете рекло: И хоћемо алд само добра деца ће да науче млого,