Prosvetni glasnik

1'АД У I РАЗРЕ идсте јг реду?.. Хоћете лп да кидате по Калимегдану лишће?. . Камо сад да вам видим ствари: сунђер, крижул>у, таблу и торбу? Извадите! (Извадили на клупу и ја прегледам). Е, врло добро. Свима добро. Тако сваки пут, па ћу да вас волим, и да вас учим лепо!... Ајде, сад коме није побрисана табла, нека побрише! .. Пазите сл.д, гата ћемо да радимо: Оставите криж} г ље горе више табле, па седите лепо; наслоните леђа и скрстите руке па! .. (Сви урадили). Узмите! (Сни послушали). Осгавите! (Сви оставе). Узмите! Осгавите!.. . Узмите!. . Оставите! ... итд. Вигае пута, све о један иут, као војници: „к раме-ну" итд. Ова их команда и такт тако задобије да се све смеше, и врше весело сви заједно. И онај највећи „туњавац" пожури се да узима и оставља с другом децом, да не остаје сам. Што је најважније буди чулне моћи и унућује дух на иажњу, јер и упш имају иосла да чују, и очи да гледају, и дух да нрими, пресуди, регаи, и заповеди мигаићима (ручним), и рука да послуша , и извргаи. 0, да видите како се све разбуди, и оживи\ .... Е, знате шта? Хоћете ли нешто као велики ђаци? Кад ја кажем да извадите табле (и крижуље и сунђере), хоћете ли ви свани иут да уредите све лепо па да наслоните леђа и да чекате, а ја ћу да вам кажем носле да се наслоните и да узмете сви заједно, као ово сад. И кад осгавите, а ви да седнете лепо ида се наслоните па да чекате шта ћу ја да вам рекнем. Е, да видим. Ја ћу да рекенм да оставите, ави ћетеда озтавите, и шта јога да урадите? „Да седнемо лепо." Јесте. А кад рекнем да извадите, игга ћете онда? „Опет да седнемо лепо, молим господине.,, Е, де, да видим хоћете ли сви да урадите, лепо. Оставите!... Тако! Добро сте сели!.. Извадите!.. Добро. Де, осгавите опет!. . . Извадите оггет!.. Узмите!. .. Е, ајдете сад мало да пишемо, па ћу после да рекнем да оставите и да видим: хоћете ли лепо да седнете. Де те овако, као ја!... (Ја вучем праве црте до краја моје табле до краја оризонтално , све једпу поред друге). Дете сад овако!... (Ја вучем опет па мојој табли, али озго па доле, а они гладају, и праве. Тако се изграде све сами мали квадратићи, пуна табла. И они се чуде шта се направи). Ајде сад, у свакој овој преградци да наиравите овако (крсг)! (Праве оии

' ООНОВНЕ ШК0ЛЕ 471 и ја правим), Ајде тако да мн паправите п с друге стране! .. . (С друге стрлне правс са ми па како му драго)... Е, добро. Оставге!... (Они остављају, а ја гледам како ће да седну кад оставе) Гледајући дуго, и ћутим, да се сами сете.) А Мита заборавио! .. . Е, добро. Сад сте добро запамтили и сели. Сад сте се и уморили. Ајде да се одморите, па ћемо после!. .. (На одморку, двојица се поевадили па се туку. Једаи туче а други се брани па готов да плаче. Ја ногледнем, а они се мало збуне; али, код јачега остаје као љутина, а код млађега тежља за наплатом и осветом. Он јо готов и да се заплаче и тужи, а први да се боји од мсне. Друга деца гледају с пажњом и радозналогаћу гата ћу ја сад да радим , те да знају, јер ће и она сутра онако. Ја нревичем: Дргате се, дрпгге се! Дргате се добро! Ко јачи?. Држи ти Перо њега?.. Чек ја да ти помогнем! ... Па се бајаги и ја умегаам са слабијим противу јачега. Они се обојца наемеју, и сва деца у смеј! Тако им насмејем њину свађу и не стане љутине, но се наирави јодиа забава и шала, игра). После одморка ... Сеге!... Да вам причам негато! . .. Како треба да седнете кад ћу да вам причам?.. Е, сете! ... Слушајте! Вила два детета. (Сви ћуте). Па се посвадила. (Сви се згледају). Па се помирила. (Сви се смеше). Па се позле опет волела сваки иут. (Сви ћуте, а они се двојица ногледнуше). Па, знате јога шта?.. Била добра деца, па их сваки волео. Па знате ко их јога волео?... Вог! (Сви се као радују, а они највигае).. .. Ето, попричао сам вам. Извадите табле! (Ваде а Живојиновић вели: „Молим госнодине, то је 'Јаорђе и Светозар!. ." . Ја ћутим. Извадили н сели лепо). Наслон'ге се, нанред. Узмите!. . . Ајде као мало пре! Овако.... Али ајдете по два крста да метнемо у сваку преградку!.. . Тако! Ајде сад побригаите то! ... Ајдете овако: ј (један крсг)!.. Код њега јога један!... Код њих јога један!... Јога један! . . . Пуно, пуно!. .. Ајде иуну таблу! Баш да нема нигде празнн!... Е, ајде тако и с друге сгране! ... Доета! Сад то немојта да бришете, него нека вам стоји на табли те нека вам виде код куће шта сте данае научили у гаколи... Ајде, спремите се!... Ајде и кад ја рекнеи: спре-