Prosvetni glasnik

636

РАД У I РАЗРЕДУ ООНОВНЕ ШКОЛЕ

долазе кукајући, а неки не могу да иду но их носе ; онамо у једној кући завијају им ране, па их боле јако, па зима ; опи кукају ; једанвећ умре; и они ће други сад; нама жао И целе ноћи нико није могао да спава У јутру отиднемо тачо доле, где сио се оно јуче били, да видимо како је ? Кад оно цело се поље бели, као да је пуно оваца по пољу. То су наши (и турски) иртви во.јници. Неки још по мало мрда; неки кука, а не може да иде; неки понегде само викне; неки се скотрља у поток (кад не може да иде; доле пун поток, пуне долине, на само вичу: Јао !.. . 0 !... А !... У !... Куку !.. . Ми сви у плач од жалости, па пођосно да их узмемо и однесемо, а Турци виде, па почну да пуцају Ух, то је грозно, децо ; не волим више да вам причам! И тако у сваком боју погине грдно млого војника. И тако у сваком рату погипе грдно млого људи. И кад порастете, ви ћете да читате то и по књигама, и да учите још пуно, пуно, које шта, а сад Еам је то доста. .... Била један нут .једна девојчица ; било јој име Јела. Она била у вароши, па пошла кући њеној мајци, у село. Била је кунила сваком по пешто па везала у мараму и носи у рукама. Кад је била у једној шуми, изиђу пред њу неки људи па је увате и вежу. Па је одведу у шуму, на јој отму ону мараму; вежу је за једно дрво; изваде јој оба ока, па се еакрију у шуму. Јела је кукала што год може али јој залуд. Другог дана дође један човек с колима у шуму да сече дрва, а нешто се чује онде негде у шуми. Он слуша, слуша, па оде да види шта је. Нађе Јелу везану; пресече конопац; скине је; намести је на кола, па одведе њеној кући. 1 Како ли је било њеној мајци ?.. А њој ?.... Један пут један кочијаш натоварио млого на кола па пошао уз једну страну. Коњ не може да му извуче. Кочијаш га стаде тући бичем (камџијом). Коњ занне, запне, што год може, па не може. Кочијаш се наљути на окрену оно дрво од бича; коњ опет не може; сав се ознојио и зипуо. Кочијаш потеже што год можеде дрветом, те

коња посред чела, и уби коња ! Коњ паде, и више није био жив, но мртав ; само је мрднуо неколико пута ногом ! И тако вам се, децо, бију људи. Бију се у рату; бију се и бзз рата. Бију и децу ; бију и животиње, стоку својуЈ Али све то Бог не воли. Он није рекао људима : бите се! но је рекао : не бите се ! волите ее ! и докле год људи тако раде, дотле неће да дође „царство божије." А кад хоће, Ацо ?. . Ва то Бог вели, кратко : „Не уби !" Иди то, Јоване, напиши на табли ! . ...

Милане, ово је твој легиштар. Би л' волео да ти га неко украде ?.. . А што ?.... Љубо, ово је твоја лена торба. Би л' волео да ти је ко украде ?... Што ?... Ово је твоја књига, Веселнне: би л' волео да ти је ко узме ?,.... Ово је мој сат. Би л' ја волео да ми га пеко ноћу узме ?.... Воли ли који год човек, да му се нешто узме 1.... Треба ли да му се узме ?. . За што ?. .. Јесге; сеаки своје воли; сваком своје треба; ту!>е не треба узимати ; за то и Бог каже : „Не укради !" Једно дете крало кад је било мало, па се тако научило да краде. Кад је било мало, оно је крало мале ствари. (Кадје било ђак оно крало крижуље, пера, плајвазе, сунђере ). Кад је порасло велико, оно је крало и велике ствари. Један нут украде нешто млого, те га људи увате и отерају у полицију, на га уапсе и окују у гвож1)е, па носле нредаду суду, те га осуде на вешала и обесе га. После неколико дана гаврани су носили неке кости, и то су биле његове кости !... . Треба ли до се краде ?. .. Је л' добар онај што краде ? .. Воли ли Бог да се краде ? . . Како вели он ? („Не укради"). Коме то вели ?. . Шта ми треба да радимо ?. . Ако не слушамо, хоће ли да дође „царство божије" ? ... Кад хоће ? Јесте. И људи веле : Туђе не дирај ! Отето ироклето. Проклет био ко туђе дирао ! Крађа се не може сакри-

1 Ово је иотивити случзј који се деоио пре три године у једном селу у Марарској, и који сам ја онда извадио из новина