Prosvetni glasnik

ПРИСТУПВО ПРЕДАВАЊЕ Ј, Ж уј ОВИЂ А

историју свог живота свакоме који уме с њоле да разговора, А живот њен не свршује се смрћу, као што се завршује живот организама , већ се продужује до бесконачности. Човек зна то врло добро, кад на гробу своме не засађује еамо ружу и жалосну врбу, већ подиже и споменик. од камена. Јер ружа и жалосна врба, које опомињу на цветање његова живота и на смрт његову, подлеже истој судбини Е °ј°ј је и он подлегао, а спомен имена његовог прелази у вечност само кад је на гравиту урезан. Ја сам вам говорио о једној новој методи испитивања на једноме пољу, које је већином засејано предметима јога добро непознатим. У току мога рада с вама, господо ученици, стараћу се да вам бар отшкринем врата, која воде у то поље плодних н интересантних штудија, на које је мене извео мој драги учитељ г. Фуке. А једна од мојих највећих жеља, које сам са собом на ову кадетру донео, биће испуњена, ако међ вама нађем вредних сурадника. Ја се томе надам а вас молим да ме скорим у овој нади поткрепите. Ви не ћете помислити да само у петрогра®ији има много посла а мало посленика. И друге науке, што спадају у обим ове катедре, изобиљују у питањима, која жељно ишчекују своје решење. Европски и северо-амерички научењаци ревносно бригау једно по једно од тих нитања, и праве себи исто толико славе, колико н науци користи. — Сви су народи позвани да суделују на развићу наука, од којих се све могу и да користе; а који народ не плаћа тај интелектуални порез човечанству, тај још није ушао у друштво културних народа. Господо ученици, не сметите никада е ума да Орбија није цивилизована земља само за то, гато у њој влада уставност и што је укрштена телеграФеким жицама, већ и ио томе што страноме свету може да представи своје стручне научењаке у ботаници, у хемији, у математици, у иеторији, у филологији и т. д. Радимо да јој међ културним државама стечемо положај још угледнији, но гато га сада има. — Мени се чини, да се и у маломе народу може развити јака класа озбиљних научењака, а верујем, да је народ с таквом класом у стању очувати своју самосгалност и осигурати себи будућност, бага и кад дође у судар са каквим много већим и много културнијим народом, —

13 Прионимо сви око задатка, који нам је као интелигенцији српској намењен. Радимо сваки шта. који можемо, чему смо наклоњени и за шта се оеећамо снособни. — Ми геолози, прокрстаримо скроз по нагаој лепој отаџбини, разгледајмо све по повргаини и сиђимо што више можемо у дубину земљине коре која нас држи. Испитујмо како се у разним епохама развића земљинога мењао рељеФ нагае постојбине, шта ее када у њој догодило и образовало, када су се поједина брда подигла и из чега су састављена, каква су мбра покривала ову земљу, гди су им границе и какве су животиње у њима живеле; је лш било кадгод каквих језера. код нас, где су била, колико су се пружила и шта је у њима живело и вегетисало и т. д. Није нужно побројавати еве гата има да се испита у нашој земљи , а неморамо ни ићи далеко од овога места на коме смо, па да нађемо предмета за штудију. Ето овај последњи изданак шуиадиских брегова и брежуљака, што га је данас Београд окитио, даје нам на неколико места прилике да видимо из чега је састављен. — Пре него што су Оава и Дунав наишли да квасе његово подножје, о њему су ее ломили таласи терцијерног мора, као што се и данас на њему разбијају таласи великога немачкога мора, које јурк да понлави све балканске народе. Па као што нам срце диктира патриотску дужносг да сузбијамо ову данашњу навалу на нагау земљу, тако и наука тражи од нас да испитамо шта се овде пре нас дешавало. На евакоме кораку можемо у нашој домовини наићи на предмете доетојне нагае пажње; а еве што овде тачно прибележимо и проучимо биће с интересом примљено у страноме научноме свету, за кога је Србија земља непозната. Радимо приљежно, јер је рад морална дужноет свакога човека, који се узвисио до појма о друштвеној солидарности и највећа наслада за свакога који се на рад навикао. Ма да код нас околности за научни рад јога нису нај повољније, опет има сјајних примера, како се са енергиом истрпљењем може доћи до великих резултата. Нека ми је дозвољено, да за углед изнесем творца јестаственичке п ауке у Србији, нашега заједничког, поштованог и