Prosvetni glasnik

И 3 ИСТОРИЈЕ МАТЕМАТИКЕ

генералисао употребу изложитеља. Мала циФра означена над каквом количином, нпр. а п , требала је да означи, колико се пута имала узети количина а, — и то је био врло важан прогрес у алгебраиском писању , па и с гледиптта обичне употребе. Није мала добит само у томе, гато се у место: а.а.а.а п пута, могло просто ставити а п . И то је било једно од оних средстава, које је јако припомогло, да се конституише алгебраиска писменост, на начин тако јасан и појмљив. Јога 1520. г. Ла Рош назван Вилефранк, Францееки аритметича \ прибегао је изложитељима, да означи ступањ величине циФрених бројева. Но он није имао мисао, да на тај начин означује опгате и систематично бележење. Ово генералисање припада Стефлу и датира се од 1544. г. кад је он печатао своју „АпЉтеИса Јп1е§га". Да би се попунило писање, т. ј. да би се могло означити, да су две количине или два израза једнака међ собом, и да се један месго другога узети може, остало је јога, да се пронађе знак једнакости ( —). Он је последњи пронађен. Најстарије дело, у коме га налазим,о, јесте дело Инглеза Рекорд а, 1557. г. Овај је математичар заслужио, да заузме високо место у историји науке, не само због овог проналаска, који је тако срећно и корисно попунио алгебраиске рачуне , већ и за то, гато је био један од најжешћих бораца за Коперникове идеје. Еао што се јасно види, сви ови знаци, што их ми сада употребљујемо у рачунима, и који су битни услов за језик чисто математички, пронађени су у врло кратком времену, један за другим. Поред њих није до сада ништа у том смислу измењено ни додато, а наука својом развијеном писменошћу јако се унапредила. Говорећи о знацима, неће бити с горега, ако додам још и то, да један од математичара најновијег доба, Др. Вориицки, у своме делу „Е1ешеп1е <1ег МаИштаИк" од 1872. г. предлаже,

да се и за логаритам узме одређени знак, и то, да се у место 1од. употреби 2 преображени знак од I, онзко исто , као што је знак корена )/цреображај од V из речи га<Нх. На тај би начин у меето 1о§. (а—ћ) требало писати ? а + ћ , а и за саму би деобу био тај знак много удеснији, као : 9 а 9 а 9 ћ 9 а 9 ћ ? с = 1, или -т-* ^—= > или а : = а. с -га 7 в с с с ђ Ворпицки се служи у целом свом делу тим знаком, а тврди и сам, да је и пре њега чињен покугаај у истом смислу. У нредговору предлаже и оправдава ту употребу, наводећи," да нема смисла правити изузетак само код једне рачунске врсге, логаритама, кад је то у свима осталим врстама учињено, према потреби, да се знаци, који показују врсту рачунских операција, треба гато више да разликују од знакова или писмена за количине; и да по томе, и по конзеквентности, и по удесности нисања, па и с педагошког гледвгата, треба употребити и тај знак. Може се рећи, да је математика достигла своје савршенство. Њене необориве истине, пронађене и опробане пре толико векова, њена усавршена и лако појмљива писменост, чине, да је она постала непоколебљива зграда. Главни и практични математичари доцнијег доба, н пређашњих векова, принели су јој сваки по један свој камен, те је у целини извели. Сав рад данашњих математичара састоји се у томе, да се та зграда украси по извесној сватљивијој методи, да се доведе у педагошки ред. Дошао је моменат, кад се ова зграда мораде показати, тако рећи, интелектуално развијена, као резултат умне тековине толиких векова, и као услов прогреса науке. Дошао је моменат, да после ових усавршица у писмености, методи и примени њеној, математика с правом може заузети оно место у реду осталих егзактних наука, које јој је дао још Роџер Бекон у XIII. веку: „Математика је ирва од свију наука; доиста, она иде ире свију других, и сирема нас за њих."

24. Децембра 1880 г. У Крагујевцу. ј^р. јЈ . ј^ТОЈКОВИЋ.