Prosvetni glasnik

ПЈИСТУПНО НРЕДАВАЊЕ Ј. 1 1Ј 0 В I и

9

два пута у криеталиаа, који су као коцка или правилии октаедар, а да и у дволомним кристалима има по неки правац у коме нестаје двогубог преламања. Од великог утицаја на доиније кристалоптичке огледе био је Ма1из-ов проналазак поларизације светлости. Шта је то поларисана светлосг ? По Хигенсовој теорији, која је данас опште примљена, светлост је извес(а врста трептања универзалног етера. Зрак светлости јесте прав пиз етерских молекила, који трепере управно на правац простирања светлости. Еод обичне, сунчане светлосги један зрак пма иста својства у свима правцима и трептања молекила имају потпуну слободу што се тиче правца, јачине и брзине. — Њутон је назрео, да сем ове светлости, постоји друга врста зракова, са разним странама и полимн, а ЕИеппе Бошз Ма1из, пуковник и проФееор на Француској политехници, показао је опитима у години 1808, како се обичан зрак претвара у поларисан и каква су својства овога последњега. Он је готово случајно дошао до открића поларизације. Једнога дана, око заранка, седео је у Луксамбуршкој палати у Паризу, и гледао је, кроз исландски шпат, реФлекс залазећег сунца на прозорском стаклету. Окрећући кристал , кроз који је гледао , приметио је, да интензивност оба сунчева лика наизменце раете и опада, тако да у извесном тренутку по један лик сасвим нестаје. Овај случај навео га је на мисао о поларизацији светлости. У поларисаноме зраку, трептања молекила јесу, тако рећи, регулисана само у једном правцу ; она су врло мала и изванредно брза. Поларисана светлост није дакле ништа друго до регулисана природна светлост. — Доцније је Макз пронашао, да барит, сумпор и кварц могу, као и калцит, да поларишу светлост; да су два зрака што пролазе кроз један дволомни кристал, поларисана управно један на други ; да углачане металне површине не поларишу светлост и да се реФлексиом светлост поларише само кад се под извесним углом одбија. — Својим проналаском поларизације Макз се користио да испитује, да ли се светлосг у даноме кристалу прелама просто или двогубо, и за ту цељ конструисао је први поларизациони апарат. —

После проналаска поларизације светлости кристалоптика је узела велики полет. Један од веома вредних раденика на овоме пољу био је 8Гг Г>аУ1 (1 Вгетс^ег. У години 1813 разгледао је он плочице од рубина, од леда итд. и ириметио је да се на њима појављују шарени кружни прстенови, пресечени са две укрштене црне пруге, када се те плочице изложе дејству поларисане светлости. То је било прво опажање значајних интерфвренц-слик а. које су доцније потпуно проучене и корисно употребљене. Вге\ув1ег, тај вредни енглески Физичар, који је био и адвокат и апотекар, извршио је још многе важне радове, од којих ћу вам споменути само онај, који се нас највише тиче. У годинама 1819 и 1820-ој проучавао је он, како утичу на светлост сви минерали, којима је Хаји одредио главну кристалну Форму. Кад је сумирао сва своја опажања нашао је, да се по оптичким особинама минерали могу поделити у три групе. Прво, на онима што кристалишу у виду ромбоедра, хексагоналне пирамиде и призме и квадратне пирамиде, опажа се увек, да у њима има само један правац, у коме се светлост не прелама двогубо, то јест, који имају само једну оптичну осу. У другу групу спадају минерали, који имају све оптичке осе, а у трећу они, који кристалишу у виду коцке, октаедра или ромбоидалног додекаедра, и преламају просто зрак светлссти. Уверен у тачност своје деобе, Вге\тб1ег је подизао сумњу на све Хајиеве кристалограФСке одредбе, које би стајале у опреци са његовим законима, и познија испитивања показала су да је он у свима тим случајевима право имао. А када је Мооћз изнео прву деобу кристалних система, он је узео да испита, како се она подудара са деобом кристала по оптичким особинама и нашао је, да „ромбоедарски" и „пирамидални" систем одговара систему са једном оптичком осом; да „призматички" сисгем обухвата кристале са две оптичке осе и најпосле, да су кристали „тесералног" еистема лишени способности двогубог преламања. Ова подударност оптичке икрисгалографскесистематизације најбољи је доказ, како сам Вге\У81ег вели, да су њиови основни принципи потпуно тачни. Данас кристалне системе не посе иете одредбе као што су Мосове, алп је оетала иста подударност са Вге\уз1;ег-овом оптичком класификациом кристала: кристали те- %