Prosvetni glasnik

132

рлзвитак математике

акона, могао рећи : «дајте ми само где ћу да сганем, па да вам земљу покренем;" онај, кога су неиријатељски војници исекли онда, кад је на песку прорачунавао величину својих сажижљивих огледала с којима је мислио да спали неиријатељску ®лоту!... Мало је речи , с којима би се могао узнети рад овако славног и великог човека , као гато је Архимед !... Његови су најважнији математички радови око свере и цилиндра ; а из доказа: да садржина свере износи две трећине г^илиндра гито је окружава , изрезан му је дијаграм на гробу , по коме га је доцније Дицеро и нашао обрастао травом. Између специјалних проблема његових, на којима је радио, да споменемо : квадратуру круга, квадратуру иараболе, конусоиде, сфероиде , сиирале и т. д. а покушавао је, да измери обим земље. Но највећи део његове славе припада сјајним физичким и механичним проналасцима. Немам времена да се упуштам у претрес тога рада ; само ћу напоменути, да је он ударио темељ хидростатици одредбом сиецифичне важине, и да се око 40 механичких проналазака њему принисују. 0 тугом се морамо раетати с именом овога џина у науци, коме у целој исгорији умнога развитка нећемо наћи равна, ни по духу, ни по величини радова, ни по енергиЈи, с којом је радио! Не можемо пропуетити , а да за Архимедом не епоменемо Грка Аиолонија , који се одликовао у математици евојим максимима и минимима, што беше „највећа творевина грчке геометрије," конусним иресецима, елиисама, хииерболама и т. д. А од физичких радова навешћемо само то , да је изумео сахат за мерење времена. Птоломеј је прослављен као аутор великог дела: „ Математичне конструкције неба ," које је „елаван излог математ. теорије о епициклама и ексцентрикама;" а та његова теорија владала је све до Коперника. Радио је и на геометрији, у којој еу нам остале од њега многе теореме. Последњи геометри александр. школе беху : Хииарко, који је показао методе за разрешавања евију триуглова, равних и сверних; Теодосије, који је написао сверну геометрију, и Паиус, који нам је оставио своје „Математичне збирке." —

Иза овако еветлог доба у иеторијл науке, настаје доба мрачњаштва и спекулатизма. Морамо се чудити, како су могли протећи толики векови а да дух , који је за времена Аристотела и Архимеда био онако бујан, постане сада толико назадан. Фантастерије и заблуде заузеле су месго биетрих појмова старих мислилаца. Астрономија се беше претворила у звездани каталог; хемија у алхемију, у вештину , с којом еу исграживали „камен мудрости" за грађење злата из простих метала, или „животни еликсир ," с којим би се могле лечити све болеети; ®изика је постала мађија, а медицина калуђерска вегатина за исцеливање болесника чудесима; па и сама аритметика у својој науци о бројевима имала је тајанетвену еадржину ! . .. Било је опасно по оне, који су се занимали истраживањем природних узрока појавама ; јер је свегатенство било не само вођ религије,— оно је хтсло да објашњава и науку !. . . Прошло је много векова у узалудном сектарењу хришћанства, у спекулатизму с науком, у преклапању и мистицизму. Но наука, коју развише ученици александр. школе, не осгаде саевим заборављена. Њу су прихватили Арапи (Маври) , који дођоше у Шпанију 638 год. (по Хр.) Немам времена, да вам причам о богасгву и сјају арапеке престонице Кордове ; о калдрмисаним и осветљеним улицама, о чему тада јога не бегае ни спомена у јевропским престоницама; о величанетвеном двору богатих кали®а, чувеној алхамбри, чији нам остаци и данас сведоче ненадмагану вегатину арапску у архитектури !.. . У свима главнијим варошима имали су велике библијотеке, јавне школе за сиротињу , академије за имућније. На њиховим универзитетима давали су проФесори лекције о класичним делима, математици, астрономији и др. наукама. Још су тада они учили децу геограФији по глобусу, а много доцније у XVI веку, у Јевропи су вешали, спаљивали и затварали оне, што тврдише да је : земља округла !... Арапи еу јако неговали математику, за коју су признавали свој дуг грчким и индијским изворима. КалиФе који еу били заштитници науке, набављали су преводе Јевклида, Архимеда, Аполонија и др. Од Арапа су нам заостале цифре које ми и сада још зовемо „арапске ци®ре" а за које они