Prosvetni glasnik

К Е Д И Ж Е Г II М II А 3 II .1 Е

на културну страну обе оке историје, и то за народну историју служио се у том иогледу: народним умотворинама, прибелешкама својим из изучавања ове науке у Великој Школи и радовима који су излазили у Гласницима српског ученог друштва, Југословенске академије наука и другим повременим списима. Савет проФесорски мигалења је, да би Општу Историју требало сасвим изосгавити из IV разреда и отпочети од V раз., — јер се у овом разреду скоро све оно само понавља, што се у IV раз. учи, са мало већом опгаирности. — На против Историји Орпској да се даде најоппшрнији програм и то уз прииомоћ историје славенске литературе, у колико би ради већег објашњења народне историје нужно било. — Ову би измепу још и због тога требало учинити, гато се Орпска Ис/горија и иначе свргаава у IV разреду и гато знање своје историје треба да је прече од опште. 10. Односпо предавања страних језика дотични наставници , па и сам савет проФесорски, мишљења су, да би требало ове измене учинити: 1. да се број часова повиси, тако како би ученици сваког дана имали по један час; 2. да се одма с концем другог месеца отпочне у I раз. граматика, јер за читање доста је два месеца; 3. дасеучини промена у деловима Траутове граматике, тако да 3-ћи део буде 1-ви, — 1-ви део да буде 2-ги, а 2-ги део 3-ћи и на послетку 4. да се направп кратак извод о мењању именица, придева, заменица и бројева, који ће се предавати у I раз. уз граматику горе поменуту, која бн се имала за овај разред знатно скратити. Наставници су се у предавању овог језика подједнако бавили, колико теориском толико и практачном наставом. 11. При предавању Јестаственице, и то прво Минералогије, служила је за обучавање доста велика збирка свију важнијих минерала. — Из Вотанике насгавник се служио картом и сликама страног биља, које је на ту цељ министарство послало.Из Зоологије служиле су слике животиња, које се такође у школи налазе, атлази самог наставника, као и његова збирка нижих животиња. Опити су чињени из Физике и Хемије са ускехом. — Оваке недеље и четвртка по подне, нас-

тавник је изводио ђаке целог пролећа у поље, те скупљао биље и животиње, али списак тога није тачно вођен. Што се тиче наставног плана за ове науке, мисли се, да би требало Минералогију избацити из I разреда и снојити је са Хемијом у IV раз.,јер деца у I раз. нису тако развијена нити спремна за успегано разумевање толико сувопарне и тешке науке. 12. Напредак из Рачунице, Алгебре и Геометрије добар је био. — Слабих ученика није млого било. Наставник је обраћао пажњу и на усмено рачунање, и успех се показао задовољавајући. 13. При предавању Земљописа, наставник се служио већином Еипертовим картама, а нарочито при изучавању А®рике, Америке и Аустралије. — Осим ових, служио ее јога Сидовљевом мапом Е]вропе и Азије, — Ханткеовом картом Европе, планиглобом, Милојевићевом мапом и новијом мапом увећане Србије. За КозмограФију служио се Вецеловом картом и Драгагаевићевим звезданим небом. — Наставник је неколико пута изводио ћаке и под ведро небо, ради показивања: поларне звезде, зодијака и осталих звезданих група, као и небесног меридијана и екватора. Односно изучавања Земљописа, савет про®есорски мигаљења је, да би боље било, да се у I раз. место политичне Геогра®ије, предају у кратко основи астрономске ГеограФије, са опгаирним изучавањем Физичке геогра®ије; — У II раз. Европа цела, а у III остали делови света са понављањем онога, гато се учи у оба предходећа разреда, с нарочитим погледом на Балканско полуострво. 14. У Цртању, Краснопису и Геометрији ученици показују врло добар уепех. — Досадашњи број часова довољан је.—-Музика и Нотно Певање још се не предаје у овом заводу, а велика би потреба била, да ее и за ове вегатине постави један стручан наставник, као гато већ у млогим другим заводима и постоји. Односно пак уво^ења заната у ниже разреде гимназија, савет проФесореки двојаког је мишлења: једни су за то, да би требало завести нарочпто занатлијске школе, а други опет, да се епоје са гимназијама и да изучавање буде обавезпо.