Prosvetni glasnik

242

ОКЕ НИЖЕ ГИМНЛЗИЈЕ

У српском пак језику обраћена је пажња на анализу читаних чланака у читанкама. 3. 0 бављењу савета ирофесорског у течају гиколске годинв иојединим аитањима на иољу наставе. — Једино нитање којим се савет цроФесорски у течају ове године бавио, то је нитање о нредавању опште историје, на име : у којој опширносги да се предаје општа историја? И савет је нроФесорски ово питање расправио : да се из Историје Иловајскога изосгави сувигано набрајање имена и година, и да се у предавању помињу само они дога^аји и оне ствари у којима се у краттсим цртама огледа судбина, рад и живот једнога народа. 4. 0 жалбама ученичким на тегобу иојединих иредмета. — Ученици се нису жалили на тегобу једног или другог предмета, али су се жалили на многобројност предмета и на еувигана диктирања, и то .једино ученици IV разреда. Да су пак ове жалбе основане, савет ироФесорски и сам признаје изјављујући своје, мигаљење, да би било крајње време да се нагомиланости предмета и сувишном диктирању једном крај учини. И једно и друго да се постигне савет проФесорски мисли : да би хемију као самосталан цредмет ваљало са свим избацити, па њено изучавање спојити са изучагањем Физике и минералогије, као што о томе и сам закон о устројству гимназија гласи. Савету про®есорском познато је — разлаже се даље у записнику савета про®есорског — да су у свакој физици изложени и основи хемије , у колико је то за разумевање физичних појава потребно, а то је знање хемиЈе за ученике нижих гимназија довољно. Осим тога је савету проФесореком и то познато да се и у минералогијама излажу сви они појмови из хемије , који су за распознавање минерала потребни, те отуда мисли, да се избацивањем хемије не само не би ништа изгубило, него би се и добило, јер, спојивши изучавање минералогије са хемијом, ученици би били у стању да поједине минералне ®еле самостално одређују; са ученицима могла би се предузимати вежбања, која у осталом нису тако скупоцена и не захтевају толико средетава, колико вежбања у анализи хемиској ; ученици би тада добили у самосталности, они би били подстакнути на саморадњу, и не би

поједине ствари на намет изучавали, као што сада чине, на штету свога развитка, свога здравља, на штету наставе других гимназијских предмета. Најпоеле, хемија се као еамостална наука ни у страним класичним гимназијама не цредаје , па њу не би требало ни у нае у гимназијама као еамосталну науку предавати , већ њено изучавање стручним школама оставити, као што то и други свет чини. Тако исто — наставља савет про®есорски ваљало би предавање космографије свести на најмању меру, и у њој разумети, што закон разумева, чието математичну геогра®ију т„ ј. науку која има за свој задатак да изучи облик , кретање и положај земљин међу оеталим светским телима. По томе из ње би ваљало избацити свако детаљно описивање репатих звезда, иланете Меркура, Венуса и т. д. њену историју постања, говор о вековима откада она посгоји и о њеној судбини која је чека и т. д. Ието би тако у физичној геограФији, која се са овом геогра®ијом у свези спомиње; ваљало разумети упуетво и вежбање у матеорологаким проматрањима, на обичним матеорологаким справама, које сваки завод треба да има, а матеоролошке појаве (кишу, снег, град, ветар, топлоту, влагу и т. д.) оставити да се у физици објасни, те би се тако ученици за ову науку заинтересовали, она би постала предмет њихове саморадње, а већ у еамом томе и за школу и за ученике има неоцењиво добити. Тако исто ваљало би иеторију општу из IV разреда са свим укинути, на изучавање историје у том разреду свести на изучавање историје свога народа. Савет проФесорски мисли да у свакој науци треба да се иде од познатог непознатоме, и да је деци у тим годинама, најпознатији нага народ; деца су за ерпску историју спремна нешто изучавањем српскога језика, нешто опет изучавањем земљописа, најпосле наша је историја за нас најважнија , а њој се најмање пажње обраћа , док је општој историји у наставном плану дато пуне три године дана, те за њу и без ниже гимназије, има довољно времена да се опширније изучи. Најпоеле, ради олакшице и ученика и наставника, било би крајње време — разлаже савет проФвЈорски — да се по израђеним напред програмима