Prosvetni glasnik

246

ИЗВЕШТАЈ ВАЉЕВСКЕ НИЖЕ ГИМНАЗИЈЕ

0 својам опитима дотични наставник вели, да су му сви за руком добро иснадали, јер није било никаква узрока да томе буде противно. У предавању хемије употребљавани су ови апарати и ствари : Флаша за развијање водоника, Флаша за развијање сумпоро-водоника, реторта за развијање кисеоника, цевчице за анализу на мокром путу, порцуланска шољица (ради показивања разлике између хемијских и механичних једињења), лакмус, цинк, сумпор, „Браунштајн," сумпорна, хлороводонична и азотна киселина, калијум хлорат, шалитра, сода, Трелесов ареометар. Ови су опити, по извештају дотична наставника, испали добро , осим опита о развијању кисеоника, где није имало свега што је за тај опит потребно. У космогравији употребљен је само мали глобус с бусолом, јер других каквих справа за тај посао у заводу и нема. У минералогији употребљено је 50 комада минерала из школске збирке но с коришћу незнатном, „јер су поједини екземплари врло ситни и неразговетни" — вели у свом извештају дотични наставник. Осим овога, у минералогији употребљавани су: 1. Флаша за развијање водоника, 2. азотна киселина за исгеривање угљене киселине, 8. хлороводонична киселина за растворљивост минерала , 4. Морове теразије за специФичну тежину минерала. У Ботаници употребљено је неколико веома разговетних и бојом израђених слика страних биљака. У Воологији употребљена је збирка Хартманових слика но „с коришћу готово никаквом, јер су слике врло неудесне , да не само не помажу, но чине забуну у изучавању животиња" — вели у свом извештају дотични наставник. Но оеим овога дотични ваставзик је своје ћаке и у поље изводио , и показивао им све што су у школи учили , а уз то и оно што се само у пољу научити може — вели у своме извештају дотични наставник. Ђаци су у поље извођени три пут за Минералогију а шест пута за Ботанику. Но осим свега дотични је наставник и сам предузимао екскурсије ради прегледања и проуча-

вања околине и прикупљања биља и минерала, којих се списак овде под -|ј|. прилаже,* па је у тој цељи једном са великим својим напорима и трошковима и на сам Медведник, Јабланик и Повлен ишао. Што се наставног плана Јеотаственице тиче, савет је про®есорски мишљења, да би њу у гимназијама (без обзира на Реалчице, за које би се имао особити програм створити) ваљало почети у II. раз са Зблогијом а свршити у IV. са Минералогијом. Оавет нро®есорски мисли да уводити Јеетаственицу у I. раз. значило би од неразвијене деце и сувише тражити, — значило би товарити их онолико, колико та деца поднети не могу. „Деца из тог разреда — разлаже савет проФееорски — махом су јоште неразвијена ; наше основне школе још нису све на томе сгупњу , да би и за оваку наставу давале спремну децу, и наш први разред мора још дуго и дуго остати само приправна школа за гимназијску наставу , где су и наставници и медот и обим наука сасвим другојачи него у основној школи .. . ." 12. 0 иш-ретку из Алгебре, Рачунице и Геометрије, о слабим ученицима из тих иредмета и узроцима тој иојави, о усменом брзом рачунању. — У овим наукама опажа се још доста знатан број слабих ученика , ма да су ове науке у том обзиру тек иза српског и немачког језика на реду; поред тога у њима је још доета знатан број ученика који у решавању рачунских задатака веома мало самосталности показују. Узроци су овоме појаву и многобројни и заплетени ; но као најглавнији могли би се за сада навеети: недовољна пажња на пријемном испиту, претерана опншрност у предавању појединих предмета, а од чести и многобројност предмета и сувишно диктирање из појединих предмета. И тек кад се ови узроци уклоне моћи ће се с поузданошћу казати да ли је и колико је ту кривице до пажње и метода наставникова , као што ће се то тек онда и за друге предмете на чието знати. У рачуну се, између осталога, обраћала пажња на уемено и брзо рачунање, премда би се у том обзиру могли бољи напреци желети. *) Тај ое оппоак не штампа. Ур.