Prosvetni glasnik

240

3 АПИСНИК ГЛАВНОГ

ПРОСВ ЕТНОГ САВКТА

више ж. шкоде, које су до сад постајале учитељке, долазиде су из основних жен. школа, у којима су училе учитељке, које су често једва имале потребна писмена знања. Брема томе се, у прво време, морало удешавати учење и у вишој ж. школи. Па онда: многе учениде нису ни свршавале сву вишу ж. школу, већ по 1 кли 2 разреда, па, с обзнром на потребу школе, а још чешће на сиротно стање њихово, добијале учитељство ; а тако су исто с истих разлога, добијале учитељства и оне, које су једва с „добрим" и „слабим' успехом школу свршавале. Кад се још узме, да су учитељство добиЈале махом сиротне ученице, које су училе школу свакојако се патећи, немајући ни налик оних благодејања и угодности, што их имају питомци учитељске школе ; кад се узме, да су оне, поред наука, морале учити и женске радове, што им и као учитељкама треба; и кад се узме, да је у опште положај учатељака као матера и жена друкчији — : излази, да се стање основних жен. школа не може мерити оним мерилом, којим стање основних мушк. школа. А кад би се, статистичном тачношћу, све ово, што наведосмо, узело у обзир, онда мислимо, да би оцена оних осн жен. школа, где су учитељке ученице више ж. школе, могла бити — само похвална. — Према томе, кад се не може доказати оно, што је практични основ сваком предлогу, остаје још само теориска страна овог предлога — пачело дељења, за које смо и ми, али за које рекосмо напред, да се за сад пе може извести . . . Али 3. Ми држимо, да више женско образовање и учитељско женско образовање не стоје једно према другом тако као више мушко образовање и учитељско мушко образовање. У опште је штетно за љубав лепог начела не обзирати се на природу ствари. Мајка је учитељка рода људског; а истинском, реалном, вишем женском образовању не може бити никаква друга сврха, него да васпита — добре мајке. Па кад и мајку и учитељку чека у нрактичном раду исти задатак; кад је прави васпитнички принцип само један учили децу књизи, или кућевном раду и т. д. — кад и самом учитељском женском образовању крајња сврха не може бити друго, него — спремати добре мајке: онда не знамо за што би се страховало од једног завода, који је намењен вишем образовању женском, по коме оне могу бити и учитељке и опет образоване жене; за што се бојати „двоструког задатка" и тражити раздвоја онде, где је јединство готово створено природом ствари, а нарочито кад то јединство — у колико га нема — захтевају прилике, за време, као што нод 1., показасмо. Према свему овоме, а с обзиром на садашње наше прилике, на напредак наставе у опште, на усавршавање женског образовања и на побуде поднесенога предлога

31 и с ли м о: 1. Да још није време, да се одваја женска учитељска школа од садашње више женске школе. 2. Да наставни план у вишој женској школи треба удесити и добре и способве јој снаге дати тако, да из ње могу излазити добре и спремне учитељке основних школа. А ово би се поред осталог, постигло и тиме, кад би се још један — шести — разред завео, нарочито за практични рад и за опширнију спрему учитељску. 12 Фебруара 1881 год. у Београду. Кат. М. Миловука с. р. Управитељка Више женско школе. Светомир Николајевић с. р. Св. Милосављевић с. р. Свет. Вуловић с. р.

За тим је председник позвао чланове да каже ко шта има о овом предлогу. Предлагачи бранећи свој предлог сматрају установљење женске учитељске школе за очевидну потребу, коју категорички захтева специјално образовање за учитељски позив, јер се не може одрећи да је учитељкама потребно исто онако стручно образовање, као што је и учитељима. Даље, не треба губити из вида ни оскудно домаће васпитање, које деца наша од куће доносе, а нарочито и ту околност што многе учитељке раде у мушким школама; најзад, што се број и женских школа врло јако множи, па нам што више учитељака ваља снремати за иозив учитељски. Кад би се пак завела нарочита учитељска школа за женскиље и кад би се од стране државе тој школи поклонила онолика пажња колико се поклања учптељској школи за учитеље, где Је благодејање по 40—50 динара уместо што је у вишој женској школп 6—20 динара, онда би сигурно било више кандидаткиња за учитељке но што их данас имамо. Не треба се бојати да би услед отварања учитељске школе за женскиње, остала празна вижа женска школа, која би давала опште образовање, јер нигде специјално образовање не искључује опште образовање, као што ни оиште образовање не чпни излишним специјално образовање. Шта више то двоје се не само не искључује, но се допуњује. Тиме би школи за опште образовање била дата могућност да што боље изврши свој велики позив, а држава би добила доиста спремне учитељке и за оно доба кад наша основна школа стане на виши ступањ. За овако велики и тежак задатак, који ће још овај нараштај имати да изврши, садашња виша женска школа не даје довољно спреме и с тога што