Prosvetni glasnik
54
СТАН>Е ЈАВНЕ НАСТАВЕ У КЊЕЖЕВ11НИ СРБИЈИ ЗА 18 75 — 76 ШК. Г.
Највећа је раздика код првог разреда; код осталих она је само незнатна. Ако узмемо, да је у течају године сваки разред мушких шкода оставило 100 ученика, онда је према горњим размерима оставидо : први разред . . . 146 ученица други „ ... 128 трећи „ ... 100 „ четврти „ ... 92 „ Свгга .... 466 „ Дакле само четврти разред свршује релативно већи број ученица; у трећем разреду остаје нодједнак број обојих ђака, у другом пак и првом остаје до краја године мање ученица него ученика. Иетересантно је да се види, како у овом погледу стоје ученици сеоских шкода. У 1875 — 76 шкодској години бидо је у свима сеоским школама ученика.
УПИСАНИХ
НАПУСТИВШИ
ОД 100 УПИСАНИХ
разред;
РАЗРЕД
НАПУСТИЛО ЈЕ РАЗР.
црви . .
. 9.341
6.760
27,63
други . .
. 4.604
3.730
18,98
трећи . .
. 3.219
2.674
16,93
четврти .
136
101
25,74
Свега
. 17.300
13.265
23,32
Кад ове размере поредимо онима, за школе варопше, онда налазимо, да сеоски ученици у већем броју школу напуштају, но што то бива по варошима; јер на сваку стотину варошких ученика, који су школу у течају године папустили има 134 ученика у школама сеоским, и то у разреду ; првом . . . 145 другом . . . 166 трећем . . . 102 четвртом . . 134 Ово напуштаве школе од велике је штете колико за децу,; толико и за саме родитеље 11а ни учитељу не мили се радити у школи, у којој не може да види плод својега труднога рада, у којој само започиње а никад не свршава. Међутим овај деФицит у појединим разредима готово губи се према оном, који налазимо, кад пратимо ученике од уписа па до свршетка последњих разреда. У следећем прегледу имамо податке о том.
ШКОЛСКА ГОДИНА
Б РОЈ УЧЕНИКА
ј Б РОЈ УЧЕНИЦА
ј УПИСАНИХ у I. ГАЗР.
НА КРАЈУ ГОДИНЕ У РАЗРЕДУ
УПИСАНПХ ; у I. РАЗР.
НА КРАЈУ ГОДИНЕ У РАЗРЕДУ
II.
III.
IV.
II.
III.
IV.
1869 — 70
10.428
1.1 72
1870 — 71
11 .861
4.994
—
-гљ
1 .499
608
—
—
1871—72
1 1.556
5.225
3.505
—
1.575
674
438
—
1 872 — 73
12.018
5.360
3.820
857
1.492
753
493
259
1873-74
1 2.9 1 2
5.455
3.729
912
1.610
713
522
290
1872-75
1-2.1 48
5.968
3.843
981
1.547
865
493
;22
1875 — 76
—
5.337
3.964
1 0.32
—
8-20
571
318
Од 1870—1876
1 1.820
5.390
3 77
946
1 492
739
503
297
У
П
Р О Ц
Е
Н Т
У
1869 70
100,00
_
_
1 0,00
—
_
—
1 870 — 71
1 00 0^>
47,89
_
—
' 00,00
51,88
—
—
1871 —72
100,00
44,05
83,61
—
1 О0,00
44,97
|7,37
—
1872 — 73
1 00,00
46,38
32,21
8.22
00,00
47,8-2
3-2.82
-22.10
1873 - 74
100,00
45,39
32,27
7.69
1 00,00
47,79
43.14
1 9.35
! 1874- 75
100,00
46,-2
3 1,98
8.58
100,00
53,72
33.0
20.44
1875 — 76
—
43,93
30,70
8.59
—
53,01
35,47
21.31
Од 1870-187(3
100,00
45,60
31,91
8.00
'00,00
49,47
33,9-4
20.04
Ако изоставимо четврти разред, јер га имају скоро без изузетка само варогаке школе, онда видимо, да у мушким школама јаче опада број ђака, који прелазе у старије разреде. У другом разреду то опадање није стално и постепено, као што се опажа у трећем разреду. Ово је у толико горе, што у трећи разред додазе већ спремнији ђаци. И у женским школама показује се слабије опадање броја ученица, које у старије разреде предазе. Но овде не видимо ону сталност и правилиост, коју смо нашли у мушким школама. Ово је за то, што су те школе скоро без изузетка само по варошима. Кад мушке школе поредимо саженским школама, онда налазимо, да од 100 уписаних у први разред ученика и ученица у периоди од 1870—1876 године није свршило разред УЧЕНика ученица други . . 54 50 трећи 68 66 четврти . 92 80 Женске школе показују дакле нешто боље резултате; но ти су резултати опет сасвим незнатни кад се узме у обзир ведика штета, која додази од тако јаког напуштања школе. Интересантно је видети, како у овоме погледу стоје сеоске школе према школама варошким У овом прегдеду имамо за то како апсолутне тако и релативне бројеве.