Prosvetni glasnik

424

Ј А К Ш И ћ И

одбрани земаљеких интереса И ако немамо довољно података који би могли да покажу: на којој страни беху они, кад се по смрти деспота Дазара подели српеко племство и једни хтедогае тешњи савез са Угарском а други позваше Турке, 1 — и опет би по самом времену њихове сеобе могли ово да изведемо: Јакшићи не беху мећу првима који су похитали после несреће 1459 г. да потраже заклона у Маџарској. Они су после турске поплаве остали у Орбији још скоро шест година. Тек 1465 прешао је у Угарску Јакшић Дмитар са Фамилијом, а с њим Змај - &есаот Вук, Павао БранковиК и најодабранији Срби. 2 Пису хтели да призаају туђински јарам, зато су се опирали сили турској до последњег тренутка, и кад све би изгубљено и Турци сасвим оевојише Орбију, — Јакшићи се као и други наши ускоци кренуше пут туђине са тврдом надом да рат продуже у кориет земље. Лепе њихове намере и усиљавања истина не могоше да се остваре, али је зато опет народ добро појмио њихову борбу за српску народност и веру, па им је овековечио спомен песмом о роаству и женидби ЈакшиЛа Стевана. Турци су освојили Веоград, вели народни певач, ухватили и у ропство одвели Стевана и ставили му на избор: или да вером преврне и и постане зет султанов и пашин; или да погине од џелатове руке, на што је Отеван поносито одговорио „Хвала вама хоџе и кадије ! „Хоћу моју главу изгубити „Ра.ди крета и Вогородице „И закона од Христа мојега, „А нигда ее потурчити нећу," 3 Није ми намера да се овде упуштам у даље причање о начину како се избавио ропства Јакшић Стеван. Песму поменух само у цељи да покажем, како народ у леној боји црта узорите карактере оне ерпске властеле, која је са вером хранила и народност своју, и волела да напусти и отаџбииу и да се изложи толиким патњама у туђини, само да се не сроди са освајачем и не отуђи од народа свог. 1 Собран. соч. А ГилБФерд. том I! чл. VI ГосударСТвеное право серб. нар. вг ТурцШ. 2 Гасн. XI н. р. стр. 4 6. 3 Орп. нар. пјес. В. С. Караџ. св. II 8 стр. 610,

Блиско суседство не беше једини узрок што су Јакшићи и други Срби потражили заклона у Маџарској. У овој земљи беше српских колонија јога из старине. 1 Ва владавине нагаих жупана и Неманића српски и угарски владаоци беху у родбинској вези 2 . Ови односи доброг пријатељства и суседства прекинути су у времену гаирења наше границе, 3 да опет ојачају у тренуцима политичке немоћи. У овим тегаким данима искушења, Србија, подносећи на све стране жртве, морала је да поднесе неке и у корист Угарске. 4 Она иетина није тим сачувала свој опстанак, али се не да порећи да је народу осигурала еклоништа кад су Турци земљу притиснули. Ту на граници своје домовине, а у држави која је по паду Орбије продужила да ратује против Турака, могли су да се надају сраски ускоци да својом и туђом снагом поврате изгубљену отаџбину. Вез сумње и сами незгодни положај Угарске у ово доба, јако је угицао на ерпски покрет. Са југа су грозили Турци поплавом, а у земљи владала највећа анархија међу племством које су суседв помагали. Младом краљу Матији , еину прослављеног војводе Јанка Хуњада беше по вољи ова српска емиграција. Њом је он могао да умири побуњену властелу и у стези да држи суееде своје. С тога је признао нолитичка и религијозна права нашем народу у држави и тим утицао на сеобу у ширем размеру, а одликовањем српске властеле стварао сталне приврженике круни својој. 5 Еао и оетале војводе Јакшић Дмитар беше у великом уважењу. Он је имао своју засебну војску" с којом се прославио у млогим ратовима у Маџарској и на граници. Прво је могао Дмитар да окуша своју снагу у корисг Угареке у борби коју поведе краљ Матија против Чеха г. 1468. Палацки, описијући до појединости ерпеку војску и њене војековође у овим бојевима, ништа не вели о Јакшићима,' но ' Гласн. X! н. р. стр. 2 3—28. 1.е Зегћев (Зе Ноп §Т1е е(;о. стр. 19 — 36, 2 Рајић II. стр. 3 70. Жит. кралв. србћ. стр. 16 7. 3 Мајков. ист. прев. Данич. стр. 36, 42, 44. 4 Отаџбина год. I св. Фебр. стр. 187. Годишн,. НТ. реФер. Св. Николајевића, прилог II стр. С1ЛХ—СГјХХХУП 5 ]1,е8 8егћ. (Јез Ноп§т. стр. 3 9. Гласн. XI н. р. стр. 4 5, 48 II 4 9. 6 Гласник XI н. р. стр. 49. 3 Оејту књ. XV стр. 445 — 569,