Prosvetni glasnik

488

НАУЧНА ХРОНИКА

Меркур се највећма разликује од земле по тем- , ператури. Али не треба мислити да температура зависи једино .од даљине неке планете од сунца. Не. ј Јер ма да је Меркур тако близу до сунца да добија сјај и сваки услов за живот на Меркуру, кад видимо како се разно може живот да модиФикује и мења. Да ли је живот и на Меркуру као код нас по- I дељен на двоје; има ли и тамо царства биљног и ј царства животињског, да ли има и тамо живота у води I и на суву ? На та питања још не можемо тачно да одговоримо ма да многи природњаци и астрономи ми сле да те поделе мора бити. Али зар природа не може да створи бића таква •која ћесеу свему разликоватиод ових којеми виђамо на земл,и, која неће бити налик ни на биље ни животиње, него нешто треће? Заиста може и онда ми не можемо ни очекивати да чоеек на Меркуру или Венери или ј на ма којој другој планетипотпуно личи на нас : да има два ока, два ува, две руке, и две ноге, да има плућа, ' желудац, црева, нити да његова Физиономија буде као ! наша.. Ми ћемо под именом »човека« разумевати увек | само онај живи етвор на некој планети, који је се узвисио над свима осталим редовима животиња, као што се узвисио наш човек над нашим животин.ама. Према условима које дознасмо на Меркуру, можемо извести закључак, да на њему може имати живота, но да су сви услови за тамошњи живот неповољнији него код нас. Меркурови становници морају бити неразвијенији од нас, по спољашљем облику морају се разликовати од нас, они су јачег састава, и уз то много лакши, и окретнији и живот им је бурнији од нашег. На сваки начин и тамо као и код нас дисање мора играти велику улогу у тим организмима. Прве органске ћелије постале су на Меркуру под упливом веће топлоте него код нас а тако исто састављене су и од гушће материје. Живот се одпочео и развио под са свим другим законима а не као овде те према томе и производ тог различитог развића : чевек меркуров, мора се разликовати од нашег. Иа што пак треба обратити пажњу то је ово: Само се тела тамошњих животиња разликују од наших, али не дух нити основи разума, јер између духова може постојати само степен савршенетва а никакве друге разлике. Истина може бити да људи на свима планетама не једу као ми, не иду на две ноге као ми, немају зуба као ми нити очију и ушију као ми; на свакој планети мора бити 2 и 2 равно 4: свуда сва три угла у троуглу мора изнети два права угла

или 180°. Ако се тела разликују, сви духови миелиоци по целој васионн су једнаки. Ето такав је свет меркуров. Да би имали пред очима све еличности и разлике које нађосмо између њега и наше земље, да их резимирамо у овом прегледу : Година му траје 88 паших дана или мање од три месеца. Дан му траје 24 сата и 21 м. У години Меркуровој има Мерк уров их дана 86 / 3 Годишњавре- . . , . . . нагла и јако се разликују међу собом. АтмосФера ....... гушћа и виша од наше. Густина Материје са већа но код нас ако ставимо да је земљина густина 1.000 онда је Меркурова 1.376. Величина планете Мања од земље; пречник је 0-378 или 4-800 килом. Путања Меркурова 15.120 килом. Са Меркура се види сунце скоро три пут веће но саземље. Температура средња вишаје но код Брегови нас су виши од наших. Тежа на површини меркуровој у половину је мања од теже на површини земљиниј и = 0-521 У>. ј^ТАНОЈЕВИ-В.

ИЗДАЊЕ II ШТАМПА ДРЖАВНЕ ШТАМПАРИЈЕ.

ОДГОВОРНИ УРЕДНИК СтЕВАН Д. ПОПОВИЋ.