Prosvetni glasnik

504

ИЗВЕШТАЈИ ШК

знатан број неспремних учитеља који у школама радише, онда се сумарно напредује. Папредовање је већином једнострано. Механична меморија заузима у свој настави највише места. Извежбаност свију чула код деце једва нађох у пет—шест учитеља — питомада учитељске школе. У осталих школских посленика : ако је вежбано око — није уво; ако је уво — није око, такнуће и т. д. На вежбање чула ваљало би особитом наредбом сврнути нарочиту пажњу свима учитељима и уиитељицама. На васаатној страни наставе ваља много радити. Истина она стоји у свези са науком, па мора упоредно ићи и њено напредовање, док човек не зна због чега ваља да буде опран, чист. и. т. д. дотле он неће те радње ни да врши. Али сами учитељи веома много својим животом дају рђав пример. Јер садању чистоћу учитељских станова, учионица и остале шк. околине извршиле су општипе у очи прегледа по заповести* а најчешКв по молби учитељевој, да би чистоћа утицала на оцену његова рада, што доиста има смисла. Не само стварни напредак деце у науци него и васпитни део наставо захтева, да се ове школе чешће преко године обилазе. II. 0 месним тегоб&ма школе, о иосећ&вању ученика. и друшм онолностима. , које сметају школином напредовању, и о мерама , које би требало предузети па да се то отклони и да поуздани напредак, осигура. Од локалних тегоба школиних , казао сам већ напред, најзнатнија је језик. Та би се тегоба могла бржс савлађивати да је силно не помаже начин, како народ у овом крају живи. Велика маса народа живи по својим салашима у планини — сточарски. Ту чува своју стоку , ради земљу а ту редовно и станује. Оа салаша шаље децу у школу, а они су од школе најчешће по два сахата дадеко. Село је и зими и лети пусто , а у њему је школа , судница и механа. Тако живи сав народ у поречкоречком срезу, тако већи део народа у срезу брзопаланачком а доста и у кључком. Према таком стању и долажење је деце у школу врло неуредно. Али осим те удаљености долажењу деце сметају .и други узроци. По свима сеоским школама н&јнеуредније је долажење с јесени: месеца септембра па донекле и октобра; а с пролећа: априла, маја и јуна. То долази отуда што је веКином народ инокосан , па му је најмања помоћ детиња од немале вредности. Чувањем стоке замењује дете снажна и добра радника за тежачке послове. Беа стоке земљо'радник не само у овим крајевима иего и у питомом Поморављу не може живети. За овај крај само неколико села из среза кључког и брзопаланачког чине изузетак од тога. —

Најуредније посећују деца школу од половине октомбра па до половине априла. Позиато је , да за тих шест месеца земљораднички послови готово престају или мирују, па следствено деца уредно и посећују школу. Или , што је најважније, родитељи не праве никакве сметње деци за одлажење у школу. Осим тога не треба ррећутати Факат, да су деца најуреднија у оној школи , у којој је био и способан учитељ. Нека се обрати веће посматрање овој страни па ће се, уверен сам , макар назрети из хладних циФара (ђачки изостанци) уредност, коју даје школи способан и одушевљен њен учитељ. Да би се савладале тешкоће и осигурао поуздани напредак шк. рада , требало би живо предузети неке мере још ове године. Тако би прва и најважнија мера била , да се у овај крај пошаље спремнија од досадање учитељска снага. То би се прилично постигло давањем додатака појединим селима. За ту цељ предлажем да добију ова места додатка: Малајница Плавна, Клокочевац, Црнајка, Горњане, Рудна глава, Голубиње, Оип, Вел. Врбица, Ртково, Корбово, Подвршка, Јабуковац, Мијаиловац, Џањево и Прахово. Од ових већи додатак да добију: Плавна, Клакочевац Црнајка, Горњане и Подвршка, него остала места. Ако се не поправе и не дограде шк.зграде и ако се не уредном долажењу деце у школу не доскочи каком мером додатак неће привући такераднике ушколу, који бипотпуно задовољавали очекивања. Или, ако за годину дана ко год и дође па издржи ону рпу тегоба, о којој сам се сит наслушао, па због неуредног долажења деце у школу не узмогне да покаже успех , којим би материјалан успех осигурао , бежаће из таког места не гледајући нимало на онај додатак. Да би опет, г. министре, деца долазила уредно у школу — по мишљењу и свију готово учитеља овога краја — треба уза сваку школу имати стан за децу. У том би стану деца живела, а не би одлазила кући сваки дан него недељом. Поред стана треба да имају заједничку храну, која би им се код школе справљала. Та би се храна могла узимати од ђачких родитеља у натури или би се сва деца издржавала о општ. трошку. Ако се не би могла така мера извршити онда остаје само још једна. Морала би се шк. година удесити друкчије узимајући у обзир пољске радове и помоћ , коју деце родитељима указују. То би било овако: школска година да почиње 1 септембра а заврши се 1 маја. Рад у школи да траје 8. месеци. Учење у осн. школама да траје 6 година. и' т. д. Ова би мера нагнала да се одмах приступи реорганизацији осн. школа у сваком погледу. Без обавезне наставе овака би реорганизација била само на хартији. По томе, до уставне реФорме нема ова мера практичне вредности.