Prosvetni glasnik

67

ПРИРОДНА ИОТОРИЈА У осталом сваки зна, како децу јако занимају код коња н. нр. прича о његовој поучљивости и верности, код пса нрича о изгубљеном детету, код мачке о начину њеног ловљења мишева, и. т. д. Ако се настава из природне историје отпочне са овако лако схватљивим и занимљивим материјалом и ако час природне исгорије постане деди толико драг и мио, да она једва чекају на повратак љегов, моћи ћемо се насигурно иадати и понољном успеху у окој струци основне науке. Треба се строго чувати којекаквих измигаљених анекдота и „интересантних» прича, јер то само гатете, а никакве користи, донети може. По што се постунним описивањем прећу сви домаћи сисари, онда се може прећи на описивање домаћих тица и друглх непознатијих животиња а посло овога прећи на описивање минерала и сав тај материјал тако развући, да концем Фебруара а најдаље у половини месеца марта будемо готови у главноме с њиме. Чим сунце својим благим зрацима пробуди успавани живот биљнога света, треба да нас са ученицима нашим нађе код нежног цветка висибабе, јагорчевипе и др. у сред богатог излога биљног шаренила. Том приликом ваља да попунимо само оно тело из золођије и минералоћнје, које сада стварно разгледати могу При описивању биљака не треба се са децом упуштати у рашчлањавање састава појединих биљака и нрецизно разлагање цељи и облика биљних делова. Резоновање о разним облицима листова. (као: зупчаст, копљаст шиљаст, срцаст и т. д,) и различитом корењу (као: растресит, ваљкаст, грудвасг, прост, и т. д.) треба са свим изоставити. То је посао средњих и виших завода. Мећу тим, ко је год покушао, да о овоме својим ђацима даде јасног по.јма и тачне разлике, могао је одмах приметити да је на знатне тешкоће наишао. То је за децу прерана, па за то и тегако сварљива храна. Учитељ је у ботаници за доста учинио, ако своје ђаке упозна за именима разних биљака, ако их научи, да знају, како се зову поједини биљни деловн и за шта служе, какве користи или штете имамо од ове или оне биљке и т. д. Сухопарним именима и научним теорија«а не смеду се деца никако мучити.

У ОСНОВНОЈ ШКОЛИ 521

После овога на реду је, да се запитамо: Еоја Кемо природна тела изабрати за ирву наставу из ариродне историјеУШколска година има од прилике 40 до 46. радећих недеља. У толико дакле лекција ваљало би разделити сав материјал, који се може за једну годину прећи. Међу тим да се материјал, који се по садањем распореду има прећи за једну годину не може при свој заузимљивости и енергији савладати за то време, надамо се да је сваки довољно убеђен. Треба дакле из распореда одабратм онолико, колмко се с коришћу за годину може прећи. Непретендујући право, да смо погодили прави пут, у следећим редовима изложићемо сав материјал, који би се од прилике зч једну годину могао прећи, и који би опет давао извесну заокругљену целину, а свакоме се оставља на вољу, да га прими или одбаци. „Много људи, иа много иЛуди" али по што у овоме питању главну ролу игра „ Како" а не „Шта" треба предавати, то нека сваки за себе чини избор, али нека се у предавању придржава вазда одмах начела, која педагогија тражи. — И тако дакле ево распореда, који би колико - толико одговарао нашим садањим околностима, и који би се са два часа недељно за једну годину могао извршити: I, ДомаКе животиње : 1 Коњ (магарац, камила, слон) 2. Крава, 3. Овца, 4 Свиња, 5. Псето (курјак) 6, Коза, и 7. Мачка (лав). II. Баље\ 8. и 9. Једно дрво (корен, стабло гране, огранци, пупољци, лигаће, цвет и плод,) 10, Воће и друга корисна дрва, 11. Игличаста дрва. 12. Жита, 13. Љгн и Конопља, 14. Кромпир, 15. Зелени 16. и 17. Разно цвеће. III: Птице: А. Домаће: 18. Петао (кокога) 19. Голуб, 20. Гуска, патка и лабуд, Б. Селеће се: 21. Грлица 22. Чворак "23 Ласте, 24. Рода, (лелек), В. 25. Разне певачице, Г. 26 Грабљивице. IV. Водоземцп 27. Жабе и гуштери, 28., Вмије, V. Рибе: 26. Шаран, 30. Сом, јегуља, VI Љускар.и 31 Ракови, VII. Инсекти ; 32. Бубе, 33, Лептир, 34, Пчеле, 35. Мрави,