Prosvetni glasnik
ЗАПИСНИК ГЛАВНОГ ЗБОРА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ СА1-ЕТЛ
541
Министар вели, да се о томе може говорити, али се не да извршити, јер је врло велика оскудица у доволјНо спремним кандидатима за Француски језик. Арх. ДучиК пристаје с предложеним наставним планом с тога што је то језик богат својом литературом, што је језик светски и дипломатски. М. МаринкоеиК призпаје потребност његову за практику, а и за припрему за стручно образовање ; никако за опште, с тога што немамо честога саобра^аја. с Французима но с Немцима; а за то што ученику треба да се књигом Француском служнти може, дао би му у вишој гимназији место 15, 18 часова. а да се из IV разреда избрише. А. НиколиК није за то да се у IV разреду предаје Француски, јер Ке се та 3 часа давати као намет коме, и они ће га радити без велике одговорности, па ће то биги тако мало да се не рентира оставити га у IV разреду, но да оде у вишу гимназију са по 5 часова у сваком разреду. Сима Живковић није за то, да остане у IV раз., но да буде у вишој гимназији са по 5 часова. Др. Валента помиње како се сада само један језик. полаже на матури, па ученици уче један језик, а разуме ее онај који им је лакши и ближи — немачки. Моли да се оба језика узму као обавезна на матури, јер иначе сви ће учити немачки а нико Француски. 11. Ђорђввиа прпмио би предложени број часова ако бп се могло избећи да се IV разред оиет нс преоптерети као што је то сада с тим разредом. Ако то не би могло бити, слаже се с предлогом А. Николића. А што се тиче навода г. Валенте, он тврди да у гимназији крагујевачкој више ученика полаже на испиту зрелости испит из Француског но из немачког језика. С. МарковиА., проФ., слаже се с А. Николићем. Министар, пошто се нико више није јавио за реч, ставља на гласање и одустајући од првашњег свог предлога изјављује да пристаје уз предлог А. Николића који сада као свој износи. Збор је једногласно цримио нов предлог министров, да се Францу ски језик учи у V, VI и VII разреду са по 5 часова недељно. Министар ставља, на дневни ред 5. Немачки језик, и позва говорнике да се јаве. Арх. Дучић замера што је немачкомј језику дато тако много часова, јер то се не може правдатн ни ради литературе и практичке потребе, па предлаже да. се скрати те да буде толико исто часова колико има Француски језик т. ј. 15 часова. М. МаринковиК. сматра да је немачки језик потребан за онште образовање и практичку потребу и с тога што би у вишој гимназији били сами језици,
ако би и овај утурили у вишу гимназију. Предлаже да се немачки језик истисне из више гимназије, а да се учи само у нижој гимназији. А. НиколиЛ, с погледом на богаство немачке литературе, вели, да се мора тај језик учити, и предлаже да се учи у нижој гимназији са 4 а у вишој са 2 часа недељно кроз сва три разреда. С. НикилајевиК пита, може ли се тај језик изучити за маље времена но што је предложено, па ако може, он би пристао уз предлог г. А. Николића. С. Маркови&, проФ., вели да са предавањем тога језика сада рђаво стоји с тога што нема за њега катедре, но га ваља пренети у вишу гимназију и створити од њега засебну катедру. С. Вуловић слаже се с М. Маринковићем да се немачки учи само у нижој гимназији. С. Ловчевић слаже се с предлогом А. Николића. Др. Л. К. ЛазаревиК. увиђа потребу да ђак ниже гимназије мора унети у вишу гимназију знања бар једнога језика, да се њиме служити може а никако није за то да се прекида учење у вишој гимназији; у осталом слаже се с предлогом А. Николића. П. ЂорђевиИ не слаже се с лредлогом А. Николића, но предлаже да се немачки језик у I н II разреду учи са по 4, у III и IV са по 3 часа недељно, а у вишој кроз сва три разреда са по 2 часа, јер ће иначе бити III и IV разред преоптерећен. Министар усваја предлог А. Николића и ставља га као свој на гласање и Збор са 16 против 7 гласова прима исти предлог да се немачки језик учи у нижој гиназији кроз све разреде са по 4 а у вишој са по 2 часа недељно. Министар је закључио састанак у I"? Ј/, часова, а идући заказао за сутра у 8 сати пре подне.
САСТАНАК IV 15. Августа 1881. г. у Београду ПРЕДСЕДАВАО МИНИСТАР ПРСВЕТЕ И ЦРКВЕНИХ ПОСЛОВА Ст. Новаковик БЕЛЕЖИО Др. Ник. Ј. ПетровиК звкрегарминиотар :тва аросвеге и црквенчх поелова Били су : редовни чланови: Ј. Пецић, С. Марковић, ректор, Арх. Дучић, Др. Л. Докић, С. Милосављевић, Др. Ј. Валента, М. Миловук, Др. В. Бакић, ванредни : С. Николајевић, С. Живковић, М. Марковић, 0. Вуловић, В. Карић, М. Маринковић, А. Николић, Ж. Симић, П. Ђорђевић, Д. С. Јовановић, С. Ловчевић, М. Настић, Ђ. Тешић, В. Јанковић и Др, Л. Лазаревић. ПОЧЕТАК У 8 3 ј 4 ПРЕ ПОДНЕ