Prosvetni glasnik

ПРЕДЛОГ ЗАКОНА О

Чл. 18. Где би се становиици друге вере налазили у тако малом броју да не би могли или ако не би хтели да образују своју школску општину, пихова ће деца бити дужна походити српске школе, али пастава у религији неће им се давати, него ће бити остављена ииховим родитељима. Чл. 14. Основне школе су или јавне, у којима дрЖавна власт наставнике поставља, и о управи се њиховој брине, или приватне, које су установљене од приватних или правних лица, те имају своју управу. Приватие основие школе могу се чодизати само с одобрењем министра просвете и црквених послова, ц н ихова сведочанства примаће се као и сведочанства јавних основних школа, ако им је право на издавање јавних сведочан става од министра просвете и прквених нослова нарочито признато. Свако пак сведочанство приватне школе мора бити месном државном влашћу потврђено. То пак право издавања јавних школских сведочанстава, која ће се у свима школам > признавати, моћи ће министар просвете п црквеиих послова приватној основној школи признати: ако јој је наставни плап или једнак с наставним планом основних школа или такав да се може одобрити; и ако им наставници имају сва својства прописана овим законом за редовне учитеље. Чл. 15. Над свима приватним школама министар просвете има право падзора, и моћи ће их у свако доба затворити, ако нађе да се пе држе свога нрограма и нрописаних закопом услова. По овоме се постуна и са школама других религија, ако би се овај случај могао на њих применити. II Школска општина и њене дужности Чл. 16. Круг школске општипе чиии варош, варошица, село или села и засеоци ко.ји једпу или ЈЈИше школа заједнички издржавају,

Школска општина може, по томе, бити мања или већа од политичне оиштине и опа свагда носи име по имену школе у којој се њена деца уче. Чл. 17. Нова школска општина постаје свагда кад се где нова школа оснује. Министар нросвете и црквенах послова овлашћен је да цени, је ли где потребцо и могућно нову школу и с њом нову школску општину основати. У овом ће се управлати поглавито по томе, да ли школска о: штипа може у својој школи имати увек најмане тридесет ученика , и да ли је може свима потребама намиривати и издржавати. Дајући одобрење за подизање нове школе , мпнистар ће определити одмах како круг нове школске онштине тако и круг оне или оних школских општина, из којих се нова школска општина издвојила и засебном школском општином постала. Чл. 18. Школску општину представља и о вршењу се њених дужности стара школскп одбор, у који улази кмет опога села у коме је школа, учитељ (по избору , ако није један) или старешина ако га има у тој школи , свештеник (ако има у тој школској општини, а по избору ако их је више) и по један грађанин из сваког села које је ушло у сас-тав школске онштине , ако је тих села више, а по два, ако је село једно или варош или варошица. На случај да се који од изабраиих чланова не би избора иримио, решаваће се но одредбама општинског закона у сличним случајима. Чл 19. Лко је школска општина раширегта, на би број одборника изашао превелики, и то би отежавало радњу школског одбора, могу представници школске онштине (побројени у чл. 16.) по иотреби и нахођењу број одборника сами одредити, али он не сме никад бити мањи него што је у овом закону за најмању школску општину одређено.