Prosvetni glasnik

НАУЧНА ХРОНИКА

589

само за један десиметар , а правци већ намештених шина само за три милиметра. Са највећим нестрпленем очекивало се, да се тунел на средини састави и телеграФ јављао је сваког дана успехе у копању. 27 Фебруара прошле године (по новом) изјутра износио је гранитни дувар, који се још имао пробити по рачуну инжинера 15'8 метара. Тога дана ископано је 6'/ 4 метара а остало још 8 - 3 м. па да се провали. Но инжињери су се неколикометара преварили. 28 Фебруара у вече око 6 сати 45 мин. бушач са стране Аирола пробије последњи дувар. Радници на другој страни упропашћени скочише натраг, мислећи да је каква експлозија но кад кроз рупу угледаше раднике не беше краја радости. Кроз Т У РУ П У провукоше најпре слику упокојеног већ предузимача Фавра, који не дочека овај час тријумФа свога рада. После многог весеља са стране настојника, инжињера и радника посао је настављен. Да наведемо још неке статистичне податке у овом послу. Цела дужина тунела износи 14.920 метара, утрошено време: 7 година и 5 месеци. Средње дневно копање 5. 5 метара. Динамита потрошено је свега 490.000 килограма , укупни број избушених рупа био је 320.000 а целокупна њиова дужина свега 396.000 метара; изнесено је свега 1,450.000 кола одломљеног материјала. 1. Марта светковало се, и тога дана су раздаване споменице, које је друштво израдило за раднике на готхардском тунелу. Споменице су велике као новац од пет Франака, и лепо израђене. На једној страни означено је време кад је тунел прављен »Магаго 1880« а около италијански натпис : »А1 1аутгап1д а1 {гаГого с1е1 О-оМаг^о« »Радницима на готхарском тунелу.« На ДРУгој страни су грбови трију суделујућих држава са натписом »Оегташа, Не1уеОа, КаНа« , а испод тога »Ушћиз ипШз«. Цео трошак око тог огромног тунела износи на 50,000.000 динара. Због земљотреса који се прошле године десио у Алпима оштећен је у некблико довршени део тунела те се с тога није могао на уречено време предати саобраћају. Пре кратког времена кроз тунел је отпочело редовно отправљање влакова на једну и другу страну.

Тек што је решено питање о тунелу кроз свети Готхард изнесен је много већи пројекат, и то да се поткопп, морски канал између Француске и Енглеске те да се сувим саставе те две велике државе. .Још одавна је покренута мисао да се тај капал поткопа, и од како је довршен велики готхардски тупел, а пре њега тунел код Меит-Цениса . од тада је тај пројекат добио за се многих присталица.

Дно каиала као и земљиште на Француској и Енглеској обали испитано је геолошки и нађено , да је Формација наслагања на најужем месту канала једнака, и да се састоји из креде која се лако да копати. Још год. 1875 основало се друштво , које је ставило себи у задатак да доволним бушењем испита и осигура то велико нредузеће. После трогодишњег испитивања дознало се, да су слојеви, по саставу и тврдоћи у кориту каналском како на Француској тако и на енглеској обали сасвим једни исти. Наслагање камена је скоро хоризонтално , и тако повољно, као што се само може пожелети. И онај слој креде, што је испод воде сасвим је чврст. Креда се налази на 68 метара испод дна морског , или на 122 метра испод средње површине воде. Тај слој дебео је 21 метар. По бушењима од 100 до 200 метара у дубину може се закључити да тај слој није нигде слабији. Кад се на овај начин дознало да је земл.иште сигурно и добро за копање, онда су одредили и правац тунела, као и место где ће се почети како на француској тако и на енглеској обали. Цела дужина пројектираног тунела изнеће 34 километра, дакле 4 килом. више него двогуба дужина готхардског тунела. На енглеској обалн улазиће у тунел три жељезпичке линије; а на Француској обали одвојиће се пруга за тунел од главне северне пруге, спуштајући се 1: 100 мет. у тунел, тако да ће већ на обали бити тунел 70 метара испод површине воде. Тунел ће се отпочети према нагибу дна морског на 4 — 5 километара далеко од обале, тако да на средини мореузине буде таван тунела од прилике 44 метра далеко од дна морског. Цео трошак око тунела свели су неки инжињери на 716 милијуна Франака а неки на 425 милијуна. Неки инжињери међу којима и Сави, мисле, да би пробитачније било, не копати тунел испод дна морског, него да би боље било направити преко канала један велики мост. Он мисли да би се мост лакше дао извести и да би саобраћај био сигурнији. По његовом пројекту имало ли би се подићи кроз канал 92 велика стуба са исто толико отвора; даљина међу стубовима да буде 399 метара. Висина стубова мора бити толика да и кад је највећа вода, да могу велике лађе испод моста проћи. Они морају бити 130 мет. високи над средњом површином воде. Стубови да буду доле шири и да имају у пречнику 36 метара, а горе ужи са 23 метра у пречнику. Цена оваког моста по Савијевом предрачуну изнела би 1060 милијона Франака, дакле преко 600 мил. Франака скупл.е од тунела. Но пошто се мостови не могу осигурати од спољних метеоролошких уплива и због учестаних несрећа на мостовима у последње време пије нашао многих присталица овај предлог. Најзад у последње време решено