Prosvetni glasnik

6 10

САСТАНА^ 1 ј Х1У 27. Августа 1881. год. у Београду Били су: Потиредседник ј. Пецић. Редовни чланови : Ст. Марковић. ректор; а| х. Дучнћ; арх. Неотор, ректор; Др. Л. Докић; Др. Ј. Валента; М. Миловук ; Др. В Бакић; Борислав Тодоровић; Др. Л. Лазаревић; -Ђ. Тешић. Прнвремени деловођа Стев&н Д- Поповић. I Прочита се протокол 63- састанка. Савет усвоји. II Министар просвете и црквених послова, писмом својим од 26. ов. мес. П Бр. 5547, спроводи молбеницу г. Војислава Стојковића, зваричника Трговачког Суда, на мњење : има ли молилац потребне спреме за учитеља гимнастике. Савет, пошто је разгледао поднесена документа, нашао је : да г. В. Стојковић није довољно квалиФикован за учитеља телесног \\ војног вежбања. III Писмом министра просве-те и црквених послова од 26. ов. мес. П Бр. 5592, шиље се Савету молбеница г. Павла Штокера, на мњење : има ли молилац претходне школске спреме , да му се може дозволити да полаже испит из музике, гимнастике и немачког језика. Савет, пошто је размотрио поднесена документа, нашао је : да се г. Штокеру може дозволити, да пред стручном комисијом полаже испит из музике и гимнастике, пошто иретходно положи испит из Српског језика. Из Немачког језика не може полагати испит, јер нема квалиФикације за то. IV Одбор дисциплински реФврује о кривици г. Радивоја Ковачевића , учитеља основне школе у Криваји, у шабачком округу. Дисципдински одбор исказао је мњење : да г. Радивоје Ковачевић није више за учитеља , јер су до сада многе казне над њим употребљене. Потпредседник стави на гласање мњење одбора дисциилинског. Савет одлучи са 7 противу 5 гласова : да се не усвоји мњење одбора дисциплинског. После тога Савет одлучЈЈ, да се предложи министру просвете и црквених послова , да се г. Радивоје Ковачевић казни казном ка1<ва се по закону као највећа — осим отпуста из службе — може одредити, и да се аоследњи аут опомене, да се поправи. V Џрочита се реФерат гг. др. Л. Докића и Л. К. Лазаревића о » Изводу из Анатомије «, од др, Р. X. Мајера, које је за потребу учитеља, учитељске школе и ђака средњих школа превео др. Лаза Пачу. Тај реФерат гласи:

»Тлавном Просветном Савешу Разпедали смо дедо Извод из Анатоммје. СаомоКна книга за учитеље, учитељске школе и ђаке средпих школских завода од Др. Г. X. Мајера. Превео Др. Лаза Пачу. Већ сам наш учебни распоред искључује могућност да се ово дело може примити. Чиста анатомија, без икакве апликације на Физијологију, у обиму од иуних 19 штампаних табака велике осмине, може једино и искључно занимати лекара, а изучити се само на лешу. Анатомија пак без икакве аримене исто је тако бескорисна, као што је и сухопарна. Отуда она не може занимати никога, којп не мисли све оно што из ње научи употребити у даљем изучавању човечијег организма А у овој књизи има на пр саме остеологије више од 3 штампана табака. Набрајају се поједини мпшиЈзи с њиховим инсерцијама, побрајају гране артерија, које могу имати готово само хируршког значаја и т. д. Једном речи ово је потпуна анатомија, која .је изгубила практичан значај тиме, што је малена за учење на лешу, а и сувише велика за учење по сликама. По нашем дакле мишљењу а и по самом наставном илану, нама не треба чиста анатомија без физијологије; и сам преводилац овога дела, које је намењено како он вели : „у првој линији учитељима", па онда ђацима учитељске, средњих и велвке школе и још и ширем читалачком кругу, чини га излишним тиме, што вели да је превео и Хекслијеву физиологију, а она има већ толико анатомије, колико треба за разумевање Физиологије. Па и свака друга дисциплина (зоологија, упоредна анатомија и т д.) има увек толпко човечије анатомије, колико јој је потребно. Иако дакле нисмо мишљења да се дело прими, то се нећемо ни упуштати у оцењивање самога превода, и у језик, који у њему влада. Београд 24 Августа 1881 год. Др. Докић, Др. «1. Е. Лазаревић«. На основу прочитаног ре®ерата одређених реФерената Савет одлучи: да се » Извод из Анатомије«, у преводу др. Л. Пачу-а, не може примити за школску књигу. После тога Савет одлучи, да се поменутим реФерентима изда у име хонорара по 36 динара на свакога за преглед и оцену тога дела. VI ГГ. др. В. Бакић и Борислав Тодоровић реФерују усмено о књизи: »Домаће животињеч-, коју је израдио Мита Нешковић, учитељ, и коју на откуп нуди књи-