Prosvetni glasnik

1 12

ЗАПИСНИК ГЛЛВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

нашао је : да г. Љубомир Ђорђевић има квалиФикацију за предавача Фраицуског језика. IV Председпик објави да је на дневном реду претрес »наста.вног илан а за учитељске школе«, који је упућен био нарочитом одбору. Љубомир Ковачевић реФерује у име одбора, да се у том наставном плану предлажу ове измене: Наука хришћанска да се предаје у сва три прва разреда, а не само у I и III разреду, као што је предложено од савета проФесора учитељске школе , и то по мњењу арх. Нестора и Николајевића да се распореди овако: у I разреду Историја цркве, у II разреду Познавање обреда, и у III разреду Свето писмо, т. ј. одабране приче истога. Љ. Ковачевић пристаје, да се уврсти и Познавање обреда у II разреду, али не пристаје да се Свето писмо одлаже за III годину, него по предлогу учитељске школе да остане у I разреду, а у Ш разреду да дође Историја цркве. Даље одбор гтредлаже, да се за Српски језик у I разреду одреде 3 часа место 4, Примењена педагогика да се исто тако предаје с 3 часа место с 4. Ј. Пеци1г предлаже, да се не улази у специјалну дебату о паставпом плану Учитељске Школе него да

се прво поведе општа дебата о истоме. Ако се на то иристане, онда ће он имати да примети да се начелно не слаже с предложеним наставним планом, јср је рад да сс пресвега обратн пажња на педагошке нредмете, који треба да се предају са свим опширно као што захтева стручна спрема оних који се уче у тој школи. Даље свн остали предмети који су у свези с педагошким, да се предају што практичније. И најпосле да се сви општи, споредни предмети пређу у главноме у прва два разреда, а за трећн и четврти да остану стручни — педагогијски — предмети. У след овога поведе се реч о томе: који предлог треба узети за основу дебате, па пошто Л. Ковачевић изјави, да он од своје стране пристаје, да се наставни план Учитељске Школе удеси према примедбама г. Ј. Пецића, и пошто и др. В. Бакић изјави, да проФесори Учител,ске Школе одустају од првашњег предлога, који је састављен у време кад још нису биле познате измене у наставном плану гимназијском, то Главни Просветни Савет носле подужег већања одлучи с 11 гласова противу 4 (двојица нису гласала), да се наставни план Учитељске Школе поврати нопуњеном одбору, у који — пошто Николајевић изјави да у истом не може учествоватн — да дођу поред два стара члана још ови: Ј. Пецић, др. В. Бакић, Јован Ђорђевић, Бор. Тодоровић и Димитрије Јосић.

VI

ИЗВЕШТАЈИ ШКОЛСКИХ НАДЗОРНИКА о испитима у основним ш^олама за 1880—81 школску тодину било само I разред да се случајно нису тамо преселили

II 3 В Е III Т А Ј Г. ЈаниКија Поиовића , професора крушевачке ниже гимнивијс, о основним школама у крушевачком окртгу Тосп оди н е мимисшре, 1!о наређењу в?шсм од 7. Маја ове године ПБр. 2277, и упутству од 14 истог месеца ПБр. 2978, ја сам прегледао основне школе у округу крушевачком, те ми је част поднети вам свој извештај у овом што следује. Прегледање сам извршио у 17 школа мушких и две женске. Стопањска је школа, као што и сами знате, затворена пре неког времепа, што јој се учитељ запопио. У четирн мушке школе било је по четири, у једној само два млађа, а у осталима по три разреда. Само два млађа, разреда натао сам у Мајдеву. Тамошња школа била је затворена до пре две године због ратних неприлика, и прве године имала је ђака само за I. разред. У Шиљеговцу је отворена школа у почетку месеца Новембра пр. год., и у њој би ове године

из других пткола једна ученица II. и два ученика III. разреда. Крушевачка женска школа је са четири, а трстеничка са три разреда. У неколико школа училе су и девојчице с мушкарцима. Најшнпе девојчица било је у кожетинској школи, тако да би се тамо могла отворити и женска школа, кад би само општина била кадра да поднесе трошкове око ње. Колико је ђака у којој школи уписано, колико их је на испиту било и колико их је свршило разреде, види се из прилога под А '. Пема сумње да је законом од 21. Марта ов. год. и законом од 31. истог месеца знатно подигнута важност основне наставе у нас. Несумњипо је и то, да су баш та два закона — н^рочито онај од о1. Марта — учинила јак утицај на све учитеље, те је већ овогодишњи рад у основним школама уродио обилатијим плодом, него што је досле рађао. Пређе се могдо десити да се и но који учитељ с добром спремом бројао у лоше; сад се, рекао бих, многи провреднио и вра1 Овај ее прилаг не штампа. Ур.