Prosvetni glasnik

ИЗВЕШТАЈИ ИЗАСЛАНИКА О ОСНОВНИМ ШКОЛАМА ЗА 1 880 — 8 1 год.

6 1 3

тио добрима, где му је и било место, ма да су старе сметње настави остале и даље. Мени је мило што могу рећи, да од триесторо наставника у овом округу само су двојица врло мало урадили а један ништа. Код четири наставника нашао сам добар успех, код 13 врло добар успех, а код 9 одличан. Каке сам оцене ком наставнику дао, види се из прилога под В При давању оцена имао сам на уму тачку 5 упутства, али сам се највише обазирао на знање, методу, вољу и постојаност у раду учитељском и на успех ђачки. А да бих што правичиије и сигурније оценио успехе, ја сам нарочито из српског језика и рачуна испитивао све ђаке у свим школама Где је било мање ученика, тамо су испитани сви из свију предмета. На испиту прозивао сам једнога по једнога ученика и опредељивао партије из сваког предмета, из којих сам желео да ученик буде гштан. Питао сам и сам, али нисам имао нужде да то чиним свуда, до у школама невештијих учитеља или са свим мало спремних за учитељски посао с намером, да првима покажем како ваља радити, а код других да видим шта се радило и да брже свршим испит. Слаби учитељи испитивали су, гледајући у књигу, и кад ја одредим шта ће се питати ученик, ваљало ми је најпре њих обавестити о нитању, па после чекати, док они нађу у књизи. За тим се окупило редом питање за питањем све на памет и понајчешће без смисла. Код таких учитеља, — срећа само што их је било са свим мало — дешавало се и то, да ја предложим једно иитање а они дају ученицима друго, да ја прозовем једнога ученика а они изведу другог под именом прозваног. Ето за то сам морао предузимати сам испитипање у школама слабих учитеља, алп ипак и њима сам давао прилике да из свију предмета питају, е да бих се сигурније уверио о њихној неспреми. Приметио сам, да су моме начину питања поклањали пажњу махом св и млађи учитељи, од којих се можемо надатд да ће по времену бити одлични наставници, јер су одмах за тим и сами састављали питања краћа, одређенија и према ступњу дечијег развитка јаснија. Дневник рада само је неколико њих водило, и чудновато је да су га махом водили слабији наставници, док од одличних само учитељке крушевачке женске школе и учитељ трнавачки. Место дневника сви одлични и гдекоји врло добри, управо најбољи, наставници имали су програме. Једни програми били су тако нашироко изведени, да управо садрже целе предмете у свој опширности. Најбољи програм оваке врсте имао је учитељ III. разреда у Крушевцу. Други су програми истина краћи, али испреплетани разлозима учитељевим тако, да се из њих види цео рад и начин рада учитељевог. Најбољи програм оваке врсте имао 1 II овај 08 прилог не штампа. Ур.

је учитељ III и IV разреда. у Трстенику. Право да речем оваки програми више су ми се допали него дневници рада, у које се обично заводе само наслови по јединих партија без икаква објашњења. Уверен сам да јс двоје-троје одличних наставника заводило редовно дневне радове у своје дневнике али оам се уверио и то, да многи спреме те дневнике, на неколико дана пре доласка ревизоровог. Овако вођење дневника проиграло је намеру, ради које је прописано да се воде. Већина учитеља није имала ни дневника ни програма и кад сам их запитао за узрок, једни бацаше кривнцу на општинске власти, што им не дају писаћи материјал уредно, а други на неуредно долажење ученика у школу. Прозивницу и књигу уписницу водили су сви наставници, а списак каштига нису само учитељи сталаћски и велућски. Разматрао сам списак каштига, па сам нашао да је веома мало ученика кажњено за псовке, безобразне речи и крађе, већ готово сви за обичне дечије несташиости и недолажење у школу и цркву. Највише је казнио учитељ I и II разреда школе кожетинске (њих 95) — али он је имао и највише ученика (96) — а за тим учитељ трнавачки (66), наупарски (61), плешки (36) итд, У већини спискова видео сам забележено по 6, 8, 10, највише до 20 кажњених, а међу тим понашање деце у неким школама и темпераменти гдекојих учитеља сведоче ми, да ти бројеви нису са свим поуздани. Ја сам стекао убеђење да се и ови спискови као и дневници воде већином тек Форме ради, да се има шта показати надзорнику, ако затражи. Списак књига и инвентар ствари водили су сви наставници. Форма спискова није једна иста у свим школама. Где је више наставника у једном месту, тамо један рукује књижницом. У местима, где има и мушких и женских школа, књижница је у мушкој школи. Приметио сам да је готово у свим школама са променом учитеља мењат и списак књига. Управо сваки ново-постављени учитељ имао је — тако да речем — страст да прави нов списак, а ако је пређашњи што упропастио, он то није ни завео. Где сам нашао да је што упропашћено, ја сам ирепоручио учитељу да изнађе, у списак заведе и у књижницу унесе. У многим књижницама нема најнужнијих књига, којима би се учитељи помагали при предавању, а готово у свима (и пајмлађим) заступљена. је белетристика. Где год сам ову празнину приметио повереницима и кме товима, свуда сам чуо изјаве да ће општине набавити књижницама својих школа све, што буде нужно, само да им се каже поименце шта. Ради тога, мислим требало би саставити спискове књига, без којих ни једна школа не сме бити, па их доставити и општипама и