Prosvetni glasnik

60 5

а жели оставити школу, издаје само резудтат месечних бележака за оне. месеце, гато их је у школи провео, с напоменом и каквога је био владања и нриљежања. Неки уиравници средњих школа ово погрешно схватају, па отуда гу тачку неједнако врше. Тако онн издају ђацима, о којимаје овде реч, место уверења иди бележака, као што је горе већ речено, права шкодска сведочанства, а Формалиа сведочанства смеју се пздавати само ученицима који уредно годину шкодску сврше и испит годишњи подоже. Овака радња тих старешина не саглашава се са законским наредбама, чини управи школској забуну п, осим тога, штетнаје но родитеље ђачке због пдаћања прописне таксе за еведочансгва. С обзиром на горње наводе, а у интересу утгрошћења управнпх посдова, нашао сам се побуђен наредити у том погледу ово што иде: 1. Сваки старешина завода дужан је дати ђаку, који у току школске године својевољно остави шкоду, уверење, у ком ће написати његове месечне бедешке, добивене за време похођења школе; исто тако у уверењу има се прибележити: каквога је био вдадања и прпљежања. 2. За та уверења наплаћиваће се обична такса од једнога динара. Ово исто вреди и за оне ученике, који у сдед мењања стана илп премештања њихових родитеља, предазе из шкоде ј шкоду пре годишњега испита. Садање старешине средњих гакода обраћаће свагда при предаЈИ дужности пажњу својих заменика на овај распис. НБр. 5790. 30. Августа 1881. год. У Београду. Министар просвете и прквених послова, јЗт. ј^оваковит; , с. р.

Свила унравннцима средњих гакола Често се дешава да ђак гимназије или реадке у невреме прекида учење, остављајући школу на неиз весно време. То понајвпше чпне они ученици. који сдабо уче, тражећи начина, којим би неповољан розудтат годишњег учења и испитне бедешке изиграли. Они се после служе ириватним испптнма и траже да га подажу на измаку исте или у почетку нопе школске годпне, па тим начином обилазе ред законом и нравилима шкодским проппсан. На многа питања од стране управмика средњих школа, да ли да се таким ученицима на ириватним исаитима рачунају у току иохођења школе доб.Јвене бедешке иди не, нашао сам за потребно овим објаснити свима стареппшама средњих шкода : да се с овим ученицима поступа као и с онпм, који су у течају школске године искључеии с правом на полагање исиита, те да се у школи добивене оцене и приватном исниту рачунају и сматрају као годишњи резултат ученичког учења, с којим ваља пореднтн н оцену ириватног испита. У осталом у свему с тим се ученицима поступа као и с редовпима и имају с њима једнака законска права. Преноручујем вам да се у оваким случајевима у свему по овој паредби управљате. ПБр. 5995. 3 септембра 1881 г.. У Београду. Министар иросвете и црквених послова, ј^Т. ј^ОВАКОВИЋ, С. р.

Записник Главног Просветног Савета

СА СТАНА^ 1 ј ХИ 8. Августа. 1881. год. у Београду Бплн су : Потпредседник .Ј. Пецнћ, редовии члановн: Ст. Марковпћ, ректој; П. Срећковић, арх. Н. Дучић, др. Л. Докић, Др. Валента, ванредни чланови : Св. Ннколајевић, Ст. Марковић, Св. Вуловнћ, др. Лаза Лазаревић и Ђ. Тешић. Привременн деловођа др. Ннк. Петровић. I Чита се записник 01 састанка, који савет прими. II Министарство просвете и црквених послова шаље савету на преглед и оцену књигу : »Народни Лечник«. Одређују се за прегледаче др. Ј. Валента и др. Л. К. Лазаревић.

III Чита се реФерат г. Дим. Нешића, проФесора велике школе, о преводу АткЛ-ове геометрије: „Главном Просвегном Савегу Дознао сам од г. Нлајела професора у реалци да сам осим њега позват и ја, да прегледам и оценим геометрију А. Атш1;-а, коју је превео и по неким додатцима из Ве^еп(1ге-а попунио или изменио г. Мијајло Богићевић. Ја сам то учинио, и част ми је у овоме, што иде, поднети савету мишљење о истоме делу 0 стварној вредности дела ја нећу говорити, пошто је она изван свако сумње, јер је Агшо!; признат за једног од ваљаних писаца. Остаје ми дакле само да кажем, да ли је оно иначе подесно за наше средње 77