Prosvetni glasnik

ШКОЛА И УЧИТЕЉИ У ФРАНЦУСКОЈ

671

Јесто, она ће да буде грађанка у кући; грађанка са својим мужем, кога ће она да окуражује, коме ће она да помаже, кога ће она да умерава, да светује ; грађанка са својом дедом, коју ће да чини грађанима и на којима ће да попуња и извршује иосао васпитача. (Браво! пљескање). Е добро, госпође, кад сте ви с истим дужностима оитерећене, кад вас исте одговорности вежу, кад се исте снреме, иста уверења о снреми вашој траже па да се уврстите у јавне радннке, онда како да и награде ваше не буду исте ? Веле, чуо сам, да су ваше потребе мање, и да ви живите н с мало. (смеј.) Ја не знам да ли ће ово бити истина и ја не верујем; а ако то буде, онда не треба тражати жадосиијега примера да држава оће да експлоатише! Не, Једнакој усдузи треба и награда једнака. Тако правда оће, и закон ће га скоро донети. (Пљескање). Ето то је за материјадио осигуриње. Ади независиост морална зар вам мањедежи на срду? (Живост). Ви оћете, као и онај посдедњи гарави и ирљави угљар да будете госиодар у вашој кући Ви оћете да шкода не буде више место где сваки заповеда, осим наставника, и где сваки туторише. Ви оћете да ваши над. зорници буду на првом месту као и у свима другим струкама, ваши браниоци природни, и заштитници. Ви оћете, да кад учините каку ногрешку, иди вам се она иодметне, да вам суде судије. и да се пресуда изриче, после саслушања и одбране, а не по каким указпма тајним и апсодутистичким. (Браво !) Ви оћете најпосде, као што је рекао Лаканал посденике државне уједињене, самостадисане с вашим правима и вашим дужностима, и на иосдетку с ведиком одговорношћу тачно обедеженом. На све ово иматепр;1ва; закон који смо одобриди даје вам задовољења противу једне од ових тиранија нодитичких и редигиозних. (Браво и велико пљескање). А преддог законски којн смо ми били спремиди у једној комиснји давао вам је задовољење за све ове тачке. Ми ћемо га, господо потргнути наново. (Ново одобравање). Ви видите — ви у то мало сумњате — да смо ми са свим сдожни, и да имамо једнако гледиште на реФорме школине наставипе и наставникове. Оћемо сви наставника слободна и награђена. Оћемо сви наставу потпуну и озбиљн\ купећи децу и из носледњих ћумезића, јер сва деца у очима народним нмају једиака нрава. Ми смо сложпи, а зашто смо? Јер у свима нама гори љубав жарка и спновска за, не препорођајем Француске, јер је он учињен, него за напретком поступним, пеодређеним њеном вели-

| чпном, срећом и славом, а с потпуном пезависношћу 1 њене слободе и њене части. (Дуго одобравање). И ето за то ми гледамо на шкоду као на место, где се утврђује .јединство народно, где језик заједничкп, настава заједиичка, где ноштовање и љубав према отаџбини, према установама њеним, према законима, и нрема свему ономв што је добро и велико, где основи демокрације одгајене у заједници, чине све оне елементе из којих је сложен овај велики, дивни народ с којим се ни један други норедити не може.. (Пљескање живо). За то, господо моја и госпође, у овоме тренутку заједнице наших душа, хармоније наших срдаца, у сјају ове свечаности братске, ових жеља патриотских и нада, пдеменитих, позивам вас, да заједнички изречемо своју девизу: Школом. Отаџбини! (Раг 1 есо1е, роиг 1а раИе). (Дуго и живо пљескање и одобравање). Тако говори Павде Бер иншпектор Фрапцуских шкода и један од првих и најјачих бораца за народну школу и просвету, а противу поповштине. Ваља знати да је Француска земља католичка, и да је до сада, упркос свчх својих подитичких сдобода, стењала под црквом и калуђерима. Они су до последње године имали поред цркве готово све народне основне школе. и настава им је била не може бити жалоснија. II тек данашњи министар просвете, кога беседник овде помиње, устао је енергично противу њих и истргао им је шкоду из шака. Француска тек има да поради на ономе, у чему су Немци далеко измакли, а то је народно образовање, образовање масе. II она врдо живо ради, и она ће за кратко време стићи, па и претећи, конзервативне Немце и све друге народе, јер јој финансија њена, овај живац народнога живота, не само допушта, но даје сваку могућност за све. Немачка је земља мидитаризма; она своје Финансије ужасно сдаби војском и касарном; она под њима иоддеже. Француска је земља од иодитичких слобода. У њој се цео народ пита за све, и срећа њена зависи од његовог образовања. А какви ће правац узети ово образовање народно у њој, то се најбоље види из самога овога говора. Раи1 ВегГ је иначе проФесор па универзитету у Парвзу и доктор медицине, који је јако унапредио физиодогију као науку и један од нрвих бораца за народпу образованост нротпву назадњаштва. Париз, 1881. } 1. ЈА.