Prosvetni glasnik

Н Л У Ч Н А X

Р о н и к л

673

годино 1818 креиуше се обе лађе из пристаништа Тромзе и 30 стигоше на Југоров пролаз , где се састадоше са другим двема лађама »Леном« и »Фразером« које су пре н»пх испраћене и које су имале да иду само до ушћа реке Јеш;сеја. Дотле нису наишли ни на једну санту леда: кад су прошли Југоров пролаз н ушли у Кариско море ни ту није било леда ; само на једном месту наиђоше на једну гомилу леда, која лађаманије ништа сметала. Тако сулађе Августа могле да спусте котву у Диксоново пристаниште; 10 Августа оставшпе то пристаниште »Вега» и »Лена« и упутише се, према 'северу , но како је била густа магла и како наилазише у путу на врло много острва која нису били забележена на карти, морадоше путог.ати врло сиоро. Кад се подиже магла показа се обала тачо сиромашпа у вишим животињама и би.ћу да је изгледала као права пустара према стеновитом пределу Шпицбергена и западног дела Нове земље. Међу тим магла је опет сметала да се далеко види и већ се Норденшилд бојаше, да није северни врх Азије тако залеђен те да неће моћи изаћи на суво, кад се ваздух на један пут разведри и указа се према северо истоку један комад земље без леда. Један м. ли залив улазио је у ту земљу. Кад стигогае на његово ушће — а то је било 19 Августа око 6 сати после подне — иодиже се магла сасвим , и указа се чист предео обасјан сунцем ; после по сата лађе спустише котву. Шведске и Норвешке заставе лепршале су се на њиовим катаркама. »13ега« са пет метака објави да је шведска експедиција приснела на давно зажељени северни врх старог света, на предгорје Чељускиново, на које је, у ко.зико се зна , први и последњи пут ступила човечија нога 1 Мају 1742 год. Чељускиново предгорје има два језика : западни на 77° 36' и 6 северне ширине источни на 77° 41 с. ш. Одма сутра дан наставише пут, но сад им је много сметао лед; лађе су сад па више места налазиле земл.у онде, где је на картама означено било море, а такође су на више места нловиле онуда куда су карте означавалс земл>у. 23 Авгусга у вече дођоше опет у слободну воду и 24 приспеше до источног дсла полуострва Тајмира. На тој страпи ;>олуострва подижу се брда у висини од 2000 до 3000 стопа. На њему има доста тица и прилично бујне вегетације за такве висине. 2 7 Августа дођоше лађе на ушће реке Лене. Ту се раздвоје; »Вега« је пошла даље према истоку а »Мена», погпто је међу многим ушћима нашла оно, по коме се може пловити, пође уз реку и прсшав 2000 врста дође 21 Септембра до вароши Јакуцка. Вести, које је »Лена« донела у Јакуцк и које су одатле послане у Европу биле су последње , које су се за дуго чуле о експедицији. Већ се беху у Европи бацили у озбиљну бригу

за »Вегом« и намишљаху да пошљу нову експедицију да је траже, кад око половине Маја 1879 приспегпе доста новољне вести, које долчзише са сибирске поштанске станице Анадирска. »Вега« кад се одвоила од »Лене,« пошла је североисточним правцем даље ка новосибирским острвима, но због леда није се могла искрцати , зато се врати натраг на ону земљу. Леда је бивало све више и с тога се није могло брзо путовати те то да прилике природњацима, да се мало боље унознају са тамошњим урођеницима Чукчима; но саобраћај са њима био је врло тежак јер ни један од тих није знао никакав евронски језик. Путници се још надаху да за времена приспеју на Берингову мороузину,али с дана на дан, нада је била све слабија. Леда је било све више, а магла све гушћа; читаву недељу дана морала је Вега провести на северном иредгорју чекајући повољније околности. Одавде пође једним узаним и плитким каналом дуж обале и увече 27 Септембра дође у Коључкинов залив. Те ноћи беше тихо, и море се покрије новим ледом тако да се даље није могло ићи. У место очекиваног јужног ветра . који би још могао лед растопити, дувао је више недеља северпи ветар, и сад се јасно видело, да се пре но што лето дође, Всга пе може даље кренути. Кад чланови експедиције увидеше да се ту мора провести зима, предузеше сад да раде оно што је требало; отпочеше научне ралове и испитивања са највећом правилношћу ; од времена на време ишли су у лов на зечеве и северне кокошке и гако у саобраћају са Чукчима проведоше читавих шест месеци од 27 Септембра 1878 до Априла 1879 године. Сад се надао Норденшилд да ће насгугшти блажије време, али још и у Мају било је 21° ладноће а 13 Јуна 7° у ладу. Тога дана настаде нагла промена, снег се поче тако брзо топити, да је већ до краја тога месеца била сва земља без леда. Првих дана месеца Јула поче да се топи снег и по леду по још и у половини месеца лсд око лађе био је тако јак да се мислнло да ће му требати бар 14 дана да се отопи. Али на једанпут 18 Јула после подне око 2 сата поче лед око »Веге« да се креће, и после два сата заплови лађа у отворено море и, неоштећена ;-имњим ладноћама, оставп пристаниште у коме је провела 294 дана. Сад је експедиција срећно ишла ; 20 Јула дортигоше источни врх Азије а после два дана дођоше у Порт КлаФене, па Американској страни Всрингове мореузине. Да би извршили нека испитивања заустављали су лађу на више места у Камчатки, и најзад 19 Августа изађе из северних вода и упути се југу. Скоро два месеца се забавише у Јапану, а то за то, да би лађу обездили од једне врсте шкољака